Грађанима који су поднели пријаве за упис бесправних објеката на основу Закона “Свој на своме”, почела су да стижу прва решења и већ је обрађено око 200 пријава, а прва је у катастар непокретности уписана кућа у Барајеву.
До недеље у поноћ, када је истекао рок за упис права својине на непокретностима, односно бесправних објеката, по основу закона “Свој на своме”, укупно је послато готово 2,5 милиона пријава.
Министрка грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре Александра Софронијевић каже за РТС да следи фаза приговора, да ће приоритет имати уредни и неспорни предмети и да држава уводи континуирани надзор над новом градњом.
Према њеним речима, прва фаза поступка успешно је завршена. “Број од два и по милиона поднетих пријава говори сам за себе. У тај број нису ушли објекти у јавној својини, а процена је да их има између милион и милион и по, чиме се приближавамо цифри од четири милиона евидентираних објеката који су предмет уписа по овом закону“, навела је Софронијевићева.
Следи фаза приговора – рок 30 дана
Од понедељка је започела друга фаза поступка – могућност подношења приговора на пријаве.
“Приговор могу упутити сва лица која сматрају да им је неко право оштећено или одузето. Они ће одмах бити разматрани, а Агениција наставља поступак у зависности од тога да ли су основани“, објаснила је министрка.
Истовремено, како је навела, и у првој и у другој фази закон омогућава да се за неспорне случајеве издају потврде.
Поступак се, додаје, спроводи уз подршку Републичког геодетског завода, уз класификацију предмета по намени, површини и другим критеријумима, а у анализи пријава коришћена је и вештачка интелигенција.
Ко први стиже до катастра
На питање ко ће први бити уписан у катастар, Софронијевићева истиче да је основни критеријум – редослед подношења пријава.
“Први до уписа стиже по временском редоследу пријављивања, али под условом да предмет испуњава све законом прописане услове. Ако не испуњава, иде се на следећи“, рекла је она.
Према досадашњој анализи, 74 одсто свих пријава односи се на породичне стамбене објекте, као и помоћне и економске објекте.
“То је категорија где ће прве неспорне потврде изаћи из Агенције и бити прослеђене Републичком геодетском заводу на упис права својине“, нагласила је.
“Ово је крај хаоса, а не његов почетак“
На оцене појединих адвоката да би поступак могао довести до “правног хаоса“, Софронијевићева одговара да је управо супротно.
“Овим законом решава се хаос који је постојао више од 30 година. Када имате милионе неуписаних објеката и људе који своју непокретност не могу да продају, наследе, дограде или ставе под хипотеку, онда је јасно да је било неопходно системско решење“, истакла је.
Додаје да велики број поднетих пријава показује поверење грађана у процес.
“Процес је направљен да буде једноставан, централизован и дигитализован. Ту нема ни лажи ни преваре”, поручила је гошћа Дневника.
Шта ако документација није потпуна
У случају неуредне пријаве, Агенција обавештава подносиоца и оставља рок од 30 дана за допуну документације.
“Свима смо желели да дамо једнаке шансе. Ако недостаје доказ, странка добија обавештење за допуну, а након тога се поступак наставља@, навела је Софронијевићева.
Међутим, постоје и објекти који не могу бити предмет уписа – они у заштићеним природним и културним зонама.
“Такви објекти ће добити обавештење да не могу бити предмет уписа и биће донето решење о уклањању или упису права својине у корист Републике Србије“, објаснила је Софронијевићева.
Процена: до пола милиона уписа за шест месеци
Министарство процењује да ће у првих шест месеци примене закона бити уписано између 300.000 и 500.000 објеката.
“Од првог Закона о легализацији из 1997. године донето је укупно 320.000 решења. Ако остваримо ову процену, то ће бити изузетно значајан резултат, пре свега за грађане“, рекла је Софронијевићева.
Шта ако објекат није пријављен
У случају да власник не пријави објекат, Агенција ће најпре решавати поднете пријаве, а затим ће сачинити списак непријављених објеката и доставити га Републичком геодетском заводу.
“Не уписује се аутоматски Република Србија, већ власник земљишта на коме је објекат изграђен. То је примена начела superficies solo cedit,односно јединства непокретности“, објаснила је министарка.
Нулта толеранција на нову дивљу градњу
Држава уводи, како каже, нулту толеранцију на нову бесправну градњу.
Контрола ће се спроводити кроз годишње снимање целе територије Србије, континуирани рад грађевинских инспекција, али и употребу савремених технологија.
“Набављени су дронови који ће у реалном времену достављати податке о свим променама на терену. По први пут успоставља се континуирани мониторинг на целој територији Србије“, нагласила је она.
За објекте изграђене без дозволе предвиђена је предбележба у катастру, уз упис права у корист Републике Србије, а исход може бити уклањање или, одлуком Владе, коришћење у јавне сврхе.
“Ко треба да се плаши? Сви они који граде без дозволе. Нема награде, нема накнадне легализације“, поручила је Софронијевићева, подсећајући да је бесправна градња кривично дело још од 2002. године.
Нова шанса до 24. октобра
За грађане који из оправданих разлога нису стигли да поднесу пријаву, остављен је додатни рок до 24. октобра.
“То су разлози објективне природе – болест, смрт члана уже породице, виша сила. Тај институт већ постоји у управним и судским поступцима”, навела је министарка Софринијевић.
