Америчко-израелска авијација и данас је бомбардовала Иран, Либан и Јемен, док је Иранска револуционарна гарда објавила нове циљеве – Бахреин и Абу Даби су међу метама.
Да ли је ближе крај рата или копнена инвазија? Да ли ће последице ескалације сукоба са Ираном осетити читава Европа?
Уредник емисије Дозволите Горан Јанићевић објашњава да Американци на Блиском истоку немају довољан број војника како би извршили копнену инвазију. Међутим, могућа је ограничена операција, односно напад на малу локацију, која може лако да се брани.
“Од 50.000 војника колико их САД имају на Блиском истоку, 90 одсто нису јединице које могу да иду у копнену инвазију, већ је то мање од 5.000 људи и они су углавном у Кувајту”, појашњава Јанићевић.
Експедициона јединица која стиже десантним бродом “Триполи“ има око 2.000 људи, али само њих 1.000 би могло да иде у копнени напад, док остали чине логистичку подршку. И јединица која је кренула са Хаваја нема тешко наоружање, већ је реч о брзопокретним јединицама.
“Ова ситуација се не може поредити са Ираком, Америка није способна за огромну копнену инвазију”, истакао је уредник емисије Дозволите.
Када је реч о тренутном стању у иранској војсци, досадашњи ток рата показује да је иранска ПВО готово престала да постоји, радарски системи су највише страдали. Једини ирански адут тренутно су дронови “шахед“ који носе бојеве главе, али они гађају углавном стациониране мете.
Могућа копнена интервенција на неко од острва
Дипломата у пензији Бранка Латиновић такође сматра да је класична копнена интервенција имагинарна и практично неизводљива, не само због величине Ирана и његових војних капацитета, већ и због географске конфигурације, приступ је могућ само преко приморског дела код Ормуског мореуза.
“Могла би се очекивати ограничена интервенција на нека од острва која су са малим бројем становника и малом инфраструктуром, али су стратешки значајна јер може карго и сам Ормуски мореуз да се контролише”, навела је Бранка Латиновић.
Србољуб Пеовић из Института за европске студије је сагласан са тим становиштем. Указује да је острво које се најчешће спомиње, острво Харг, нафтни терминал и седиште највећих рафинерија Ирана – око 90 одсто иранских прерађевина нафте се тамо производи. Ипак, истиче да чак ни заузимање Харга није пропаст иранске нафтне индустрије, јер она може своје друге капацитете повећати на то да производи 25 одсто нафтних прерађевина.
Уредник Око портала Момир Турудић је такође мишљења да би копнена операција могла да се односи на то, или на нека друга острва попут тог, али да је питање који је смисао свега тога.
“Вероватно је лако заузети, али треба бранити”, истиче Турудић.
Иако би било каква већа операција била бесмислена, Турудић то не искључује у потпуности. “Видели смо много лудих ствари од почетка овог рата. Ништа не треба искључити”, сматра уредник Око портала.
Претње о враћању у камено доба на терену не значе ништа, каже Турудић додајући да Иран Ормуз може држати затвореним врло једноставно. И не само то, Латиновићева додаје да је Иран схватио да може и да зарађује на томе наплаћивањем такси, и до два милиона долара по танкеру.
Могу ли Американци да свирају крај рата
И док амерички председник говори о преговорима, Иран тврди да никаквих разговора није било.
Саговорници су сагласни да су у овом случају вероватније речи иранских представника, јер Доналд Трамп чак и у једном истом интервјуу даје контрадикторне изјаве.
Подсећају да је захтев Ирана да се обезбеди да се никад не понови овакав напад, до ког је заправо дошло усред преговора. Ипак, пита се и трећа страна – Израел.
“Трећа страна у рату – Израел, на сваки наговештај преговора одговара са не, а Иран притом тражи крај рата, а не преговоре“, указује Бранка Латиновић.
Пеовић истиче да је рат против Ирана заправо довео до тога да се он уједини.
“Ви када говорите Иранцима да су зла нација, као што је рекао Трамп и кажете њима да ће и они страдати и да ће њихова жртва бити узалудна, само правите народни фронт у Ирану против било какве стране интервенције“, закључио је Србољуб Пеовић.
