понедељак, 11.05.2026, 20:00 -> 21:05
Извор: РТС
Раст цена нафте и гаса, поремећаји у ланцима снабдевања и глобалне кризе већ утичу на поскупљење хране широм света, а последице би у наредним месецима могле снажније да погоде и европско, али и српско тржиште, упозоравају економисти. Професор Слободан Аћимовић рекао је да је већи удар на цене хране изазвао почетак рата у Украјини 2022. године, али је упозорио да би и нова криза могла поново да подстакне раст инфлације.
Цунами цена хране стиже у Европу – шта очекује српске рафове
Последице кризе у Ирану и блокаде Ормуског мореуза још се не осећају у великој мери у немачким супермаркетима, али су цене хране у Немачкој у последњих шест година већ порасле за око 40 одсто.
Потрошачи имају осећај да је све много скупље зато што храна поскупљује још од пандемије короне. Додатни притисак на цене хране тек следи, јер су нафта и гас већ поскупели за око 30 одсто, што директно утиче и на цену вештачког ђубрива.
Стручњаци у Немачкој процењују да тај цунами цена хране стиже отприлике са шест месеци закашњења.
Он је додао да у Немачкој домаћинства за храну издвајају око 14,2 одсто буџета, док највећи део трошкова одлази на становање и енергенте.
Професор Слободан Аћимовић рекао је за РТС да свет већ годинама живи у условима такозване трошковне инфлације.
“Имамо повећање трошкова, а самим тим то иде на инфлацију“, рекао је Аћимовић.
Он је навео да су енергенти кључни фактор раста цена хране, али да значајан утицај имају и логистика, транспорт и поскупљење ђубрива.
“На неких 70, можда чак и 80 одсто вредности ђубрива утиче гас. Ако је тај гас поскупео, онда ће и цене ђубрива озбиљно порасти“, објаснио је Аћимовић.
Према његовим речима, последице се неће осетити одмах, јер су пролећна сетва и набавка ђубрива већ реализоване по старим ценама, али би већи удар могао да уследи током јесење сетве.
“У економији увек имамо тај временски ефекат померања. Неће доћи до раста одмах“, навео је Аћимовић.
Цене нафте
Говорећи о ценама нафте, оценио је да се тржиште суочава са великим дисбалансом између понуде и тражње.
“На глобалном нивоу имате двадесет одсто дизбаланса између понуде и тражње нафте“, истакао је Аћимовић и додао да очекује да би цена нафте могла да се стабилизује на нивоу од 80 до 85 долара по барелу, уколико се сукоб на Блиском истоку релативно брзо оконча.
Кључни услови за економску стабилност у Србији
Подсетио је да је већи удар на цене хране изазвао почетак рата у Украјини 2022. године, али је упозорио да би нова криза могла поново да подстакне раст инфлације.
“Врло је могуће да инфлација поново обележи 2026. годину, али не верујем у двоцифрене проценте“, оценио је Aћимовић.
Као кључне услове за очување економске стабилности у Србији навео је стабилно снабдевање енергентима, дугорочни уговор за гас и наставак подршке привреди.
“Боље је да идемо са субвенционисањем одређених трошкова него да дозволимо да нам инфлација порасте“, поручио је Аћимовић.