четвртак, 22.02.2024, 05:55 -> 05:57
Извор: РТС
Аутор: Ружица Врањковић
Децембарски хакерски напад на ЕПС позив је свима да заштите своје системе, упозоравају стручњаци које је окупио Савез енергетичара Србије. Сајбер напади су свакодневица у целом свету, међу најчешће хакованим су енергетске компаније. Сваких 37 секунди се дешава напад, наглашава Милан Чакаревић, стручњак за сајбер безбедност а његов колега Матија Вељић истиче: “Улагање у безбедност информатичких система је скупо све до тренутка када схватите да нисте уложили довољно.” Ипак, тек четири одсто великих светских фирми се осигурало.
Будућност захтева повећање удела зелене енергије, циркуларну економију и вештачку интелигенцију. То и ЕПС-у намеће дигитализацију целокупног пословања и услуга које пружа, што значи активно укључивање потрошача. Искуство са недавним хакерским нападом опомена је ЕПС-у да ојача заштиту од дигиталних претњи.
“Мислим да смо успели да се без последица изборимо са ситуацијом, али и да постанемо свесни да је сајбер безбедност нешто што нам предстоји и да на томе у перспективи морамо да радимо како не би имали сличне ситуације”, каже Душан Живковић, в. д. генералног директора ЕПС-а.
“Штета од хакерских напада 2023. била је 8,5 трилиона”
Kомпаније за производњу и снабдевање струјом, гасом, нафтом, нуклерке, железаре од виталног су значаја за живот људи, па су у врху хакерских удара.
“Сваких 37 секунди се дешава напад. У овом тренутку док ја говорим, већ су се два напада десила. Штета која се проузрокује у 2023. била је око 8,5 трилиона”, наглашава Милан Чакаревић, стручњак за сајбер безбедност.
“Не видим ниједно инжењерско достигнуће озбиљно које није имало изазове овог типа. Да ли је ово проблем да бисмо нешто успорили? Не, ово су изазови који треба да нас учврсте у уверењу да се морају имати прави одговори на ове нападе”, поручује проф. др Никола Рајаковић, председник Савеза енергетичара Србије.
Ко су најчешће хакери
Мете хакерских напада на компанију су критична инфраструктура, затим производни и управљачки системи, а најчешће су и најдоступније, отворене комуникационе везе са интернет мрежама. Нападачи су различити.
“То су пре свега тимови хакера које подржава нека нација. На другом месту су криминалне групе које траже финансијске уцене, као што смо сада имали случај, унутрашње претње незадовољних запослених, конкуренција ради крађе података и саботаже и на крају терористичке организације”, објашњава Матија Вељић, стручњак за сајбер безбедност.
Kомпаније морају предузимати сталне мере заштите целокупног пословања уз најсавременије информационе технологије, осигурати праћење система заштите у реалном времену и знати како се у случају хакерског напада најбрже вратити у радни процес. А то има цену!
“Улагање у безбедност информатичких система је скупо све до тренутка када схватите да нисте уложили довољно”, закључује Вељић.
