Жељко Марковић каже за РТС да је сарадња са Француском значајна због дугог искуства те земље у нуклеарној енергетици.
“Француска је после нафтне кризе седамдесетих година одлучила да своју енергетску будућност и безбедност заснује на нуклеарним електранама. Данас ЕДФ располаже са 18 нуклеарних електрана и 56 реактора и има велико искуство и у развоју нових, укључујући и мале модуларне реакторе”, рекао је Марковић.
Додаје да они свакако имају довољно искуства и знања да ту студију ураде како треба.
Шта доноси студија
Према његовим речима, студија би требало да обухвати три кључне области.
“Један блок студије бави се институционалним оквиром за развој нуклеарне енергетике у Србији, други део техничким карактеристикама малих модуларних и стандардних реактора треће плус генерације, а трећи начином како ту електрану уходати и електроенергетски систем Србије“, навео је Марковић.
Очекује се да препоруке обухвате и избор потенцијалних локација, управљање нуклеарним горивом, али и развој стручних кадрова.
“Можемо прво очекивати препоруке како да уредимо институционални оквир у складу са смерницама међународних институција, али и предлоге за будуће образовање кадрова и повратак стручњака који се баве овом облашћу“, истакао је Марковић.
Зашто се свет поново окреће нуклеарној енергији
Наводи да се свет поново окреће нуклеарној енергији због енергетске сигурности и смањења емисија штетних гасова.
“Нуклеарна постројења могу да задовоље све потребе које данас имамо и са стране декарбонизације. Дакле, оне не емитују угљен диоксид и са те стране су прихватљиви као чиста технологија. И са стране проблема варијабилности обновљивих извора енергије, они не могу радити у сваком тренутку већ зависе од временских прилика, да ли има ветра, да ли имамо довољно сунчевог зрачења. Ове електране су такозване базне електране. Дакле, производе електричну енергију у сваком тренутку онолико колико нам треба”, додаје Марковић.
Указује да оне доносе велику енергетску стабилност за државу, али и много мању зависност од горива.
“Јер то гориво се не мења и не троши као што се троше рецимо угаљ или нафта када се користе као енергенти”, додаје Марковић.
Енергетска криза и поремећаји на тржишту
Говорећи о глобалној енергетској ситуацији, упозорио је да би поремећаји у транспорту нафте и гаса могли додатно да утичу на тржиште.
“Око 20 одсто светске производње нафте пролази кроз Персијски залив. Са друге стране, нафта има карактеристику да је то глобална роба са јединственом ценом на светском тржишту. Тако да, било какав поремећај који се дешава у тим ланцима испоруке, као што је сада случај због затварања Ормуског мореуза, глобално утиче на цену нафте“, објаснио је Марковић.
Наводи да се део гаса из Катара такође транспортује тим путем, реч је о течном гасу, па су и ланци снабдевања гаса угрожени.
“То није укупна производња зато што имамо и ону производњу гаса која иде класичним гасоводима, али опет јесте једна значајна вредност гаса”, додаје Марковић.
Хоће ли гас додатно поскупети
Додаје да су европска складишта гаса тренутно попуњена око 30 одсто, што је доња граница у овом периоду године.
“Сада улазимо у фазу када складишта треба поново пунити до следеће сезоне, а високе цене гаса и неизвесност на тржишту чине ту ситуацију додатно компликованом“, рекао је Марковић.
Према његовим речима, цене гаса на европском тржишту тренутно су око 50 евра по мегават-сату, што је готово двоструко више него пре почетка сукоба на Блиском истоку.
“Ако се сукоб и поремећаји на тржишту наставе и не нормализују испоруке, процене су да би цена могла да порасте и на 70 или чак 100 евра по мегават-сату”, нагласио је Марковић.
Говорећи о томе можемо ли очекивати да ова криза врати руски гас и нафту до европских потрошача, Марковић каже да то све више постаје реална могућност.
“Американци су већ укинули неки део санкција који се тиче руске нафте и гаса. Видимо и притиске из саме Европе да се тако нешто деси и са Европском унијом. Уколико криза потраје, мислим да ће то бити један од начина како Европска унија да реши нагомилане проблеме”, закључује Марковић.
