Сваки дан до краја мандата, искористићу за важне одлуке – поручио је Џозеф Бајден у првом обраћању јавности после победе Доналда Трампа на новембарским изборима за председника Сједињених Америчких Држава. И када су у питању војна и финансијска помоћ Украјини, Бајден је испунио обећање. У последњим недељама мандата, наменио је скоро шест милијарди долара за Кијев.
Професор Филозофског факултета Александар Животић сматра да ће се Трамп, који ће наследити Бајденову администрацију, суочити са изузетно важним питањем – какви ће бити обим и карактер војне и финансијске помоћи Украјини.
“Тренутна администрација настоји да у последњим данима искористи постојећи фонд који се налази на располагању. Такође, важно је размотрити питање дозволе за употребу америчког наоружања, укључујући гађање циљева дубоко у руској територији”, истиче Животић.
Некдашњи амбасадор у Лондону и Берлину Огњен Прибићевић сматра да је наслеђе које Трамп добија изузетно тешко.
“Овај конфликт није нешто што је произвела Бајденова администрација. Он има своје корене у дужем периоду, вероватно већ деценијама. Запад није успео да нађе начин да интегрише Русију у нове безбедносне структуре, што је довело до агресије Москве која је напала Украјину. То је то тешко наслеђе које ће Трамп наследити”, каже Прибићевић.
Судбина “најбољег трговца” у рукама Трампа
Трамп је, такође, у кампањи о Украјини говорио као о “најбољем трговцу” који “сваког пута када посети Америку, одлази са 60 милијарди долара”.
Међутим, након што је изабран, његове намере су далеко од очигледних. У интервјуу за Тајм, Трамп се категорички противио Бајденовој одлуци да се америчке ракете користе за нападе на територији Русије говоривши: “Стимулишемо ескалацију овог рата и погоршавамо га”.
На питање Ен-Би-Си њуза да ли би Кијев требало да се припреми за мању помоћ, одговорио је: “Вероватно, да”.
Истовремено је нагласио да се до решења неће доћи путем одустајања.
Могућа промена приступа
Прибићевић указује да Трампови саветници истичу да ће, као председник, имати више осећаја за Русију, али да неки од његових најближих сарадника упозоравају да је “агресија Русије на Украјину најопаснија претња по Сједињене Државе у последњих 100 година”.
“Стога, предстоји веома неизвесно раздобље. Једино је сигурно да Трамп искрено жели мир, али под својим условима. Како ће Русија реаговати на те услове, остаје да се види”, наводи дипломата.
Професор Животић очекује промену у приступу и карактеру америчке помоћи Украјини. Како сматра, стварна прекретница уследиће тек када буде постигнуто неко решење, а да ће до тада политике остати сличне, са разликом што републиканци сада контролишу оба дома америчког Конгреса.
Без решења и током 2025. године
Животић сматра и да се Русија труди да прошири своју контролу на украјинску територију, посебно на четири области које су анектиране.
“То се пре свега огледа у повећаној употреби ракета, дронова и авијације, као и напада на украјинску инфраструктуру. Украјина, са своје стране, одговара ракетним ударима дубоко у руску територију”, закључује историчар.
Први дан Трамповог мандата вероватно неће бити прекретница у решавању руско-украјинског конфликта.
За аналитичаре је упитно да ли ће до решења доћи чак ни 2025. године и како ће та завршница изгледати.
Док Владимир Путин говори о драматичним премештањима руских трупа на украјинском фронту, генерални секретар НАТО-а, Јенс Столтенберг, најављује да ће у разматрање бити узете све опције у контексту помоћи Украјини.
