Свега неколико сати пошто су дански хеликоптери превезли у болницу члана посаде америчке подморнице, стациониране десетак километара од Гренланда, амерички председник Доналд Трамп најавио је да ће ка том острву запловити пловећа болница “Мерси” и збринути све особе којима је та врста помоћи потребна.
“Помоћ је на путу”, написао је Трамп на мрежи Truth Social, наводећи да ће пловећа болница збринути све болеснике о којима на Гренланду “нико не води рачуна”.
Иако од Трампове најаве брод “Мерси” (Милост) није ни мрднуо из Мексичког залива, могућност да би пловећа болница, у неком тренутку, могла допловити до Гренланда изазвала је прилично жестоке реакције на овом острву и у Данској.
Американци обећавају, Данци спасавају
Непосредно пре Трампове најаве, хеликоптери “сихок” данске морнарице евакуисали су члана америчке подморнице која се налазила седам наутичких миља од Гренланда. Морнар је пребачен у болници у Нуку, где му је пружена помоћ
“Срећна сам што живим у земљи у којој је здравствено осигурање бесплатно и свима доступно. У земљи у којој осигурања и богатство не одређују да ли ћете добити потребну негу”, написала је данска премијерка Мете Фредриксен.
Трампову понуду одбио је и премијер Гренланда, Јенс Фредерик Нилсен, наводећи да локалне здравствене установе без проблема могу да пруже негу свим становницима острва.
“Одговор би био – не хвала”, написао је гренландски премијер на Фејсбуку.
На Гренланду, на око 57.000 становника, постоји шест болница, а локалне власти су недавно потписале споразум са Копенхагеном којим се олакшава приступ здравственим установама у Данској.
Нови приступ Вашингтона
Слање болничког брода на Гренланд представља нови приступ администрације у Вашингтону проблему који је настао када је, по поновном уласку у Белу кућу, Трамп најавио припајање овог острва, образлажући такав потез безбедносним, економским и просто себичним разлозима.
Данци и Гренланђани, од почетка кризе, упозоравају да је Трампов интерес више везан за природне ресурсе него за безбедност, наводећи да су на острву пронађени извори ретких земних метала, дијаманата, злата, сребра, уранијума и титан-ванадијума.
Укупно, на Гренланду постоје резерве 25 од 34 минерала које је Европска унија прогласила критичним сировинама. Експлоатација тих минерала на острву је забрањена из еколошких разлога.
Бела кућа се на безбедносне разлоге позвала почетком јануара, када је кинески брод “Истанбул бриџ”, пловећи арктичком рутом, прешао 7.400 километара од Кине до Велике Британије за 20 дана, драматично скраћујући време потребно за транспорт робе од Далеког истока до Европе.
Кинези, Руси и остали Трампови непријатељи
Амерички председник Доналд Трамп је, одмах затим, завапио да су воде око Гренланда “преплављене” кинеским бродовима, представљајући овај догађај као додатан разлог за преузимање контроле над овом територијом.
“Гренланд нам је потребан због националне безбедности. То је сада стратешко питање. Гренланд је преплављен кинеским и руским бродовима. Гренланд нам је потребан због националне безбедности, а Данска то не може да уради”, рекао је Трамп.
Данска је одбацила Трампове тврдње, наводећи да нема говора о инвазији кинеских ратних бродова, али да су Сједињене Државе више него добродошле да инвестирају у Гренланд.
И локалне, гренландске власти су се придружиле овом позиву, тражећи да се о даљем развоју ситуације стране договоре на тројном састанку званичника САД, Данске и Гренланда.
Кинези су пак позвали Трампа да престане да призива измишљену “кинеску претњу како би створио предуслове за себичне интересе”.
Статус Гренланда, данске аутономне територије, предмет је оштрих полемика између Вашингтона и Копенхагена још од почетка Трамповог другог мандата у Белој кући, али је после упада америчких командоса у Каракас, отмице председника Николаса Мадура и серије запаљивих изјава добио нову димензију.
Високи званичник Трампове администрације Стивен Милер је став Вашингтона објаснио прилично грубим речима, наводећи да “живимо у свету којим управљају снажни и моћни”.
Њујорк тајмс је ову изјаву протумачио као показатељ да амерички лидер не преиспитује импулсивне нагоне, већ покушава да пронађе начине да их спроведе у дело.
Јачање данских снага у водама око Гренланда и распоређивање симболичног броја војника на тој територији замишљено је као показатељ одлучности Копенхагена, али и низа европских држава да статус ове територије остане непромењен, упркос агресивној реторици Вашингтона.
