петак, 15.05.2026, 20:00 -> 20:53
Извор: Радио Београд
Јавни иступи најмоћнијих људи из света технологије, попут Илона Маска, Питера Тила и Алекса Карпа, све чешће превазилазе оквире бизниса и задиру у сферу глобалне политике и националне одбране. У емисији Првог програма Радио Београда “У средишту пажње”, Мијат Костић из организације “Нови трећи пут” указује на то да моћ ових компанија постаје асиметрична у односу на државе, отварајући питања о будућности демократије и ризику од “технолошког феудализма”.
Технолошки лидери и вештачка интелигенција – да ли приватне компаније постају моћније од држава
Последњих година лидери компанија које развијају вештачку интелигенцију (АИ) износе радикалне визије уређења друштва кроз манифесте и књиге.
Према речима Мијата Костића из организације “Нови трећи пут”, тренутак је такав да компаније попут “Палантира”, “Тесле” или “SpaceX-a” имају већу моћ него иједна фирма тог типа раније.
Невидљива граница између приватног сектора и државе, Костић истиче да се ове компаније више не баве само економијом, већ постају кључни део националних стратегија одбране.
“Граница између приватних компанија и државе постаје све невидљивија, једноставно, природан ток околности их тера да, самим тим што сарађују са државом, можда имају и неке јавно изнесене политичке ставове и манифесте”, објашњава Костић.
Као конкретан пример наводи се софтвер компаније “Палантир”, који у реалном времену обрађује обавештајне податке за потребе ЦИА, ФБИ, али и војски Израела и појединих европских држава.
“Ви кроз свој софтвер имате малтене приступ доношењу одлука и уопште спровођењу закона на највишим могућим нивоима у свим земљама, упозорава Костић, додајући да се иста зависност види и у сектору дронова и напредних војних технологија.
Ризик од злоупотребе података и “технолошког феудализма”
Посебан изазов представља чињеница да приватне компаније, попут оних које стоје иза “OpenAI” или друштвене мреже “Икс” (X), поседују огромне количине приватних података које грађани својевољно остављају. То отвара простор за манипулацију, али и страх држава да би ове фирме могле постати “отуђене и јаче од државе”.
У том контексту, Костић помиње манифест “Технолошка република” Алекса Карпа, у којем се технолошка елита позива да се посвети државним пословима и ратној индустрији.
“Питање је да ли такав манифест води до неког технолошког феудализма, где би ти нови феудалци били власници технолошких фирми. То звучи као нешто из дистопијских филмова и као неки корпоративни техно-фашизам”, наводи Костић, истичући да је највећи ризик одступање од основних демократских начела и инклузивности.
Трка са Кином као оправдање за већу моћ
Ипак, технолошки лидери своју повећану моћ често правдају потребом да Запад остане конкурентан у односу на ауторитарне режиме, пре свега Кину. Костић објашњава да се у САД, нарочито под Трамповом администрацијом, идеологија фокусира на то како престићи Кину у војно-технолошком сектору.
“Главни аргумент је да ће Кина свакако контролисати вештачку интелигенцију. Да ли је боље да то буде Кина, за коју се зна да је ауторитарна, или је боље пустити компанијама као што је ‘Палантир’ да оне стекну надмоћ, јер на Западу бар постоје неки видови ограничења моћи”, преноси Костић аргументацију ових компанија.
Где је Европа у тој трци?
Док Америка даје “одрешене руке” техно компанијама ради националне безбедности, Европа се суочава са великим заостатком. Према Костићевим речима, Европска унија је, фокусирајући се на људска права и регулативу, запоставила инвестиције у тешку индустрију и технологију, док су Кина и Русија постале конкурентније кроз партнерство државе и приватног сектора.
На крају, остаје отворено питање које захтева укључивање академске заједнице и етичара: како ојачати технолошку одбрану, а не склизнути у тоталитарну надзорну државу којом управљају приватне корпорације?
“Можемо ли ауторитарним методама бранити демократију, то је питање за будућност”, закључује Костић у емисији Првог програма Радио Београда “У средишту пажње”.
