У недељу су одржани локални избори у десет градова и општина. Рекло би се да никада локални избори и то само на 5,6 одсто популације нису изазвали толико пажње.
Говорећи о томе ко би требало да буде задовољан резултатима избора, професор Филозофског факултета у Београду Владимир Вулетић сматра да разлога за задовољство има и владајућа коалиција и опозициони блок.
“Владајућа коалиција не толико због овог резултата 10:0. Знате, то се пренаглашава, јер ви можете да победите са 10:0 и ако освојите 30 одсто гласова у општини када имате мноштво странака. Али, у овој референдумској атмосфери, победа од 10:0 значи да сте ви у свакој општини морали да имате преко 50 одсто гласова. И то је владајућа коалиција успела. Са друге стране, опозициони блок, ја се не сећам када је опозиција овде у шест од 10 општина имала преко 40 одсто гласова”, наводи Вулетић.
Указује да ове општине нису никакав репрезентативни узорак, али дају одређену врсту индиција.
“Али, знате, када имате преко 40 одсто гласова, то је нешто што је капитал који можете или да искористите, да га инвестирате у нешто за будућност или да га упропастите”, наводи Вулетић.
“Опозициони блок уколико жели озбиљно да угрози и да на крају крајева у једном тренутку и победи на изборима, мора пре свега да се профилише, ово је сада ембрион, мора да пронађе некаквог лидера који би био пандан Александру Вучићу, али мора пре тога да се ослободи екстремиста у својим редовима. Kао што и власт мора да се ослободи мангупа у својим редовима”, нагласио је Вулетић.
Указује да сада “опозиција дише за врат”, па је “свака грешка власти нешто што може да доведе до тога да се пар процената изгуби”.
Локални избори или огледно поље
Професор Факултета политичких наука Милош Бешић поручује да у ситуацији у којој се налази Србија као дубоко подељено друштво, пре свега политички, избори би требало да буду метод и средство да се на неки начин ако не изађе из кризе, макар најави излазак из кризе.
“Да се изборним резултатима или вољом народа на неки начин постави некаква платформа на којој треба градити будући дијалог, разумевање. Дакле, циљ избора је заправо увек да се на неки начин или санира одређена криза или нађе прави пут ка изласку из одређене кризе”, објашњава Бешић.
Сматра и да ово нису били локални избори.
“Дакле, они су то били по свом формалном карактеру, али по својој суштини они су били једно мало огледно поље да се ова два блока нађу у бирачким кутијама и да се одмере. И без обзира што заиста тај узорак општина није репрезентативан за читаву Србију, то јесте једна врста примера нарочито ако упоређујете бројеве у односу на претходне изборе на тим местима”, додаје Бешић.
Поручује и да “ови избори не само да нису разрешили никакву политичку кризу и као огледно поље, него су је само продубили”.
“Након ових избора ја не мислим да су се позиције ове две стране које су супротстављене на било који начин промениле. Не мислим да је било која од ових страна направила некакву стратешку предност и мислим да ћемо наставити да се крећемо у том некаквом смеру све до републичких избора”, наглађава Бешић.
Kада је реч о формалном резултату, наводи да владајућа странка може бити задовољна.
“Она је остварила победу у тих 10 општина, ту нема спора, то је врло јасно. Kада је реч о самим бројевима, ако погледате саме бројеве, нисам сигуран да може бити задовољна. То показује једну врсту стагнације процентуално и у физичком броју гласова, то је негде мање-више исти број људи на тих 220.000 гласача као што је био 2023. године, али са повећаним бирачким телом то је у просеку нешто мањи проценат”, каже Бешић.
Поручује и да “владајућа партија није демонстрирала оно што је желела да демонстрира – доминацију и апсолутну надмоћ”.
“Али је демонстрирала капацитет да снажним апаратом организацијским када је реч о изборној игри, изборној утакмици покаже да је успела да консолидује своју организациону структуру, да изведе своје гласаче и да направи тај резултат”, додаје Бешић.
Нова политичка снага
Новинар Филип Родић каже да су ови избори показали нову политичку снагу.
“Да ли је то нова политичка реалност и како ће то да изгледа на неким другим, наредним, пре свега мислим на парламентарне изборе, то је питање. На парламентарним изборима ће бити већи број играча. Овде се парламентарна опозиција повукла и углавном није учествовала, није била присутна или није остварила неки озбиљнији резултат. На парламентарним изборима мислим да ће ситуација бити мало другачија”, додаје Родић.
Наводи да имамо два јасно дефинисана блока, као и да оба блока треба да буду задовољни овим резултатима.
“Мислим да и друштво треба да буде задовољно оваквим резултатом, јер ако се из овога изроди једна озбиљна опозиција која ће моћи да делује на нивоу државе и у будућности, ако се ово на неки начин не испумпа у будућности, мислим да је то добро за друштво. Мислим да је добро да постоји јака опозиција”, наводи Родић.
О инцидентима
Новинар Филип Родић поручује да ипак сви треба да будемо незадовољни због инцидената који су забележени.
“Мислим да је то, од добробити коју смо имали оваквим резултатима и овом причом, све практично отишло низ воду због те атмосфере где су и једна и друга страна показале да још не можемо да имамо нормалне изборе у једној атмосфери која ће бити искључиво политичка и у којој неће бити насиља”, наглашава Родић.
Професор Вулетић пак сматра да ти инциденти не би требало да буду фокус приче.
“Сви смо некако жртве онога што медији преносе. Медији су заинтересовани, фокусирани су, ви сте могли да видите и на телевизији те туче и то све што је било и заиста човек би рекао да је у Србији почео рат када би само гледао то што је објављено на екранима”, каже Вулетић.
Наводи и да је мали број људи учествовао у тим инцидентима.
Ипак, професор Бешић истиче да су инциденти очигледно били довољно велики да ми сада о њима разговарамо.
“Дакле, нису били толико мали да су безначајни, то нема никакве сумње. Да ли су утицали на изборне резултате, ми то не можемо знати. Можемо спекулисати, али мислим да то није уопште сходно нити паметно да радимо. Оно што је суштина ствари – није спорно да присталице различитих партија, то се дешава и у другим земљама рецимо Грчка је добар пример, присталице на дан избора се знају потући између себе. Kада се то дешава на један спонтан начин или случајно. Начин на који се то овде дешавало је забрињавајући са становишта легитимитета резултата избора и перцепције целог изборног процеса”, истиче Бешић.
“Мене не занима на којој су страни, али ако неко витла пиштољем из аутомобила, то је просто неприхватљиво. Уопште ме не занима са које је стране. Ако имате групу, видите организовану групу људи са маскама и капуљачама и бејзбол палицама на изборни дан како шетају улицама, уопште ме не занима на чијој су страни – то није у реду. То једноставно није у реду. То је неприхватљиво за тај изборни дан”, додаје Бешић.
Напомиње да то шаље једну веома лошу поруку.
“Апсолутно не треба да нас занима ко је на чијој страни. Оно што је мени исто тако било индикативно и то показује нешто друго што је наш дубоки проблем, а то је криза поверења у све институције, укључујући и полицију”, сматра Бешић.
Шта нам је показала висока излазност
Изборе је свакако обележила висока излазност. Сада се поставља питање да ли је могуће имати већу излазност.
“Чињеница је да је на овим локалним изборима била излазност веома, веома висока. Ја мислим да је то само још један показатељ интересовања свих актера за значај тих избора. Немам никакве сумње, готово никакве сумње немам да ће бити јако висока, можда чак и већа излазност на републичким изборима, јер они ће бити нека врста дана Д”, додаје Бешић.
Говорећи о томе може ли доћи до превлачења бирача са једне на другу страну, Родић сматра да до тога неће доћи.
“Ако није до сада у ових 16 месеци овакве политичке кризе, притиска, који је вршен и који је био доста интензиван, није било толико прелета, мислим да не. Мислим да је власт показала овим изборима да је консолидована, а и у неколико општина су заиста солидно повећали број својих бирача”, додаје Родић.
Како ће се слати поруке бирачима пред наредне изборе
Говорећи о томе којим каналима ће се вршити кампања пред парламентарне изборе који нас очекују, Родић каже да ће то најмање бити од врата до врата.
“Младо становништво гледа интернет, подкасте и тако даље, старији су склонији телевизији”, додаје Родић.
Бешић пак сматра да ће доминантан канал комуникације владајуће партије бити директан контакт са великим бројем гласача које имају на својим списковима и које су изградили током претходних година.
“Они имају директне контакте великог броја својих гласача и оствариће га некад од врата до врата, некад телефоном или већ на који начин, али просто директан”, додаје Бешић.
Када је реч о опозиционим структурама, они ће имати два кључна канала на располагању.
“То ће бити друштвене мреже и наравно уличне демонстрације и такво показивање некаквог става, али то се после прелива и на друштвене мреже”, сматра Бешић.
Вулетић сматра да то све зависи од друштвених слојева, друштвених група, јер се различитим групама приступа на различите начине, односно кроз различите канале.
Када можемо да очекујемо парламентарне изборе
О томе какве су прогнозе када би могли да буду парламентарни избори, гости “Таковске 10” имају различите ставове.
“Да је којим случајем опозициони блок победио рецимо у пет, шест општина то би био сада снажан притисак да се што пре распишу избори. Пошто то није случај, сада имате власт која има маргину од тога да закаже за два месеца до тога да чека редовне изборе. Мислим да ће на то не утицати толико њихова ситуација, видели смо да они нису изгубили ништа од оних који су гласали, већ глобална ситуација”, сматра Вулетић и додаје да мисли да ће бити следеће године.
Професор Бешић пак сматра да ће бити одржани у јуну или октобру ове године.
“То је моја процена. Ако ме питате шта су ми конкретни параметри, просто интуиција. Ја сам мишљења да владајућа странка ово посматра корак по корак ка некој врсти консолидације властитих снага и да процењује да ће до краја године да консолидује снаге довољно да може изаћи на изборе. То може да се деси у јуну месецу ако процене да је опозиција неорганизована као што јесте, па онда да има тај ефекат, или може да се деси у октобру уколико сачекају вероватно неке њихове параметре који треба да мере степен консолидације властитог бирачког тела”, објашњава Бешић.
Родић истиче да ће избори сигурно бити онда када власти буде највише одговарало да буду.
“Ја бих лично волео да избори код нас постану што је редовнији могуће. Kад кажем редовнији, мислим да се одржавају када им је време, а не да имамо сваки час неке ванредне изборе. Са једне стране мислим да власт мора да размисли о томе да у случају глобалне економске кризе време не ради за њу, а мислим да време ради за њу што се тиче ентузијазма опозиције”, поручује Родић.
Целу емисију “Таковска 10” можете погледати у видеу на почетку текста.
