Стефановић сматра да је такав утицај остварен преко “катастрофалног изборног система успостављеног након уставних реформи и својих кандидата”.
“Међутим, то је привид утицаја јер резултати, нарочито на основном нивоу, где је највећи број јавних тужилаца гласао против њеног кандидата, показују да је изгубила легитимитет струке”, навео је Стефановић, говорећи о исходу гласања за чланове Високог савета тужилаштва.
Тврди да је од “укупног броја јавних тужилаца који су на основном нивоу гласали – њих 424 – за Јовану Комненовић, кандидата блиског струји Доловац, гласало 123 јавна тужиоца.
“Сви остали кандидати, међу којима се посебно издвајају и садашњи чланови ВСТ Предраг Миловановић и Борис Павловић, као и Никола Стојановић, освојили су 301 глас. На овај начин јавни тужиоци су послали поруку да се не слажу са начином на који Доловац руководи јавним тужилаштвом”, истакао је Стефановић.
Када је реч о нивоима виших јавних тужилаштава, указао је да је, како тврди, кандидат близак Загорки Доловац, Борис Мајлат, узео већи број гласова од противкандидата Николе Ускоковића само у новосадској апелацији, док је Ускоковић победио у свим осталим.
“У нишкој апелацији, према прелиминарним резултатима, Усковић је добио 27 гласова, а Мајлат осам, у београдској је за Ускоковића гласало 45 јавних тужилаца, а за Мајлата 42, док је у крагујевачкој апелацији Ускоковић добио 23 гласа, наспрам Мајлата који је добио 21 глас”, навео је главни јавни тужилац ВЈТ у Београду.
Сматра да је због “такозваног изборног инжињеринга, повећањем броја изабраних јавних тужилаца у новосадској апелацији у односу на све остале апелације, Мајлат у новосадској апелацији добио 38 гласова, наспрам Ускоковића који је добио 10 гласова”.
“Укупан број гласова против кандидата блиских Доловац, само са нивоа основних и виших јавних тужилаштва, од 406 гласова већ довољно показује да је више од половине јавних тужилаца против Доловац”, нагласио је Стефановић.
Што се тиче избора кандидата са нивоа апелационих и специјализованих тужилаштава, као и јединог кандидата испред Врховног јавног тужилаштва, Стефановић је навео да су “ти резултати били очекивани”. Међутим, указао је на “лош изборни систем који је успостављен приликом уставних реформи”, а на шта је, како је истакао, упозоравала и Венецијанска комисија.
“Загорка Доловац као врховни јавни тужилац је већ по функцији члан ВСТ и представник Врховног јавног тужилаштва, а свега 13 тужилаца из Врховног јавног тужилаштва (од укупно 762 у целој држави) има право да бира још једног свог представника у ВСТ. Тиме су избори постављени тако да 13 јавних тужилаца из Врховног јавног тужилаштва има два гласа у Савету, исто као и 488 јавних тужилаца из основних јавних тужилаштава”, указао је Стефановић.
Подвукао је да је Венецијанска комисија пре усвајања уставних амандмана указивала на неопходност да се укине изборна јединица у Врховном јавном тужилаштву “управо зато што је врховни јавни тужилац већ члан ВСТ по функцији, али да то није учињено”.
“Али ово су прелиминарни резултати – треба да видимо да ли ће бити неких приговора и да сачекамо коначне резултате”, навео је Стефановић напомињући да и “даље сматра да су за стање у правосуђу најодговорнији Загорка Доловац и председник ВСТ Бранко Стаменковић”.
