уторак, 10.02.2026, 08:00 -> 08:43
Извор: РТС
Старење радне снаге у Србији све јасније отвара питање ко ће у будућности носити привреду, док се искуство старијих радника потискује пред фаворизовањем млађих. Потпредседница Савеза самосталних синдиката Србије Босиљка Јовановић истиче да су старији запослени темељ система и да без солидарности и бољих услова рада нема одрживог тржишта рада. Љиљана Павловић из Уније послодаваца Србије наглашава да су искусни радници драгоцен ресурс за привреду и да само спој младости, знања и искуства може обезбедити стабилан економски развој.
Радна снага у Србији је у просеку старија него у остатку Европе. У Европској унији више од 55 година има сваки пети запослени, док је у Србији у тој доби сваки четврти радник. Уз Немачку, Србија је на врху листе земаља са најстаријом радном снагом у Европи.
Потпредседница Савеза самосталних синдиката Србије Босиљка Јовановић каже да старија радна снага нема равноправан третман при запошљавању и напредовању на послу.
“Дискриминација је присутна. Треба да отклањамо стереотипе и усадимо код млађих солидарност, односно да схватимо да старији нису терет комплетном радном друштву, него темељ и ослонац, уз одговарајуће услове рада”, истиче Јовановићева.
Љиљана Павловић из Уније послодаваца Србије наводи да је за привреду проблем што је просечна старост радне снаге висока.
“Проблем је и за привреду и за економију државе. На евиденцији Националне службе за запошљавање су претежно старије особе, а то су радно способна лица која су тренутно радно неактивна. То су драгоцени кадрови и високо су котирани у привреди”, наглашава Павловићева.
Каријерно напредовање и боловање
Јовановићева објашњава да у Србији има више од 530.000 запослених старости од 55 до 64 године, а да је више од 130.000 радника старије од 65 година.
“Као држава треба да радимо на томе да им се обезбеде услови, а оно што инсистирамо као синдикат је да старијим особама на пословима који захтевају више физичког и психичког оптерећења обезбедимо бенефициран радни стаж – пре свега у просвети. Такође, захтевамо да се обезбеди каријерно напредовање, односно да се на почетку радног века обављају физички и психички захтевнији послови, а да се касније праве поједини уступци у погледу флексибилног радног времена, мањег оптерећења и са више менторског рада”, указује Јовановићева.
Павловићева сматра да је предрасуда да старији запослени чешће користе могућност боловања.
“То је један од стереотипа. Апсолутно не постоји разлика када је у питању старосно доба. Један од стереотипа је и да старији радници нису довољно обучени новим технологијама у односу на млађе. Уједно, способнији су да се сналазе у ситуацијама јер имају више искуства”, тврди Павловићева.
Солидарност и поглед ка великим компанијама
Јовановићева подвлачи да је кључ у солидарности друштва.
“Синдикат може да укаже на потребу неговања радника и да захтева боље услове за рад и значајнију зараду и усавршавање”, закључује Јовановићева.
Павловићева поручује да Србија треба да се угледа на најуспешније компаније у свету у којима раде мешовити тимови.
“Дакле, потребан је спој младости, знања и искуства. Таква мешавина увек даје најбоље резултате и мислим да послодавци у Србији то одлично препознају”, оцењује Павловићева.
* Гостовања у целости можете да погледате у видео-запису на почетку текста.
