Пооштравање миграционе политике у Грчкој и Европској унији мења путеве којима мигранти стижу до Европе. Радош Ђуровић каже за РТС да се миграционе руте мењају у складу са мерама које предузимају европске државе, а да је нови правац преко Либије и Крита постао све значајнији.
Објашњава да је, након договора Грчке и Турске о контроли миграција према грчким острвима, отворен нови пут из северне Африке.
“Ово је потпуно други правац, али указује на очај тих људи који долазе, јер дефинитивно треба много више снаге, енергије и ризика да бисте се домогли Крита”, истиче Ђуровић.
Према његовим речима, нова рута показује и колико је кријумчарење миграната постало уносан посао.
“Из Либије сада не само да покушавају да дођу до Италије, него врло успешно и до Крита. Ради се о хиљадама људи”, наводи Ђуровић.
Међу мигрантима су углавном држављани Судана, Јужног Судана, Бангладеша и Египта.
Кријумчари све чешће користе малолетнике
Ђуровић упозорава да се у кријумчарење миграната све више укључују малолетници, који управљају и бродовима на путу од Либије до Грчке.
“Суштина коришћења малолетника добро је позната криминалцима, јер је онда њихова кривична одговорност мања у случају да буду ухваћени”, објашњава Ђуровић.
Наводи да се слична пракса већ појављивала на балканској рути, где у кријумчарењу учествују старији малолетници.
“Ти млади људи су и жртве свега тога и учествују, јер немају другог изгледа да преживе”, истиче Ђуровић.
Говорећи о мерама грчких власти, указује да Атина покушава да спречи да земља постане крајње одредиште за велики број миграната.
Подсећа да је Грчка прошле године на три месеца суспендовала могућност подношења захтева за азил за људе који долазе из северне Африке на Крит.
“То је једна потпуно дискриминаторна мера, нажалост, и она је упитна са аспекта и европског и грчког и међународног права”, оцењује Ђуровић.
Мигранти са Крита већ стижу у Србију
Према подацима које је изнео Ђуровић, прошле године на Крит је стигло око 20.000 миграната, док их је од почетка ове године до сада било више од 17.000.
Већина њих, међутим, више није на том острву, јер их грчке власти пребацују на друга острва или на копно, одакле настављају пут ка другим европским државама.
“Ми их видимо, међутим, у мањем броју и они путују у врло доброј организацији кријумчара. Када их полиција негде заустави, појаве се људи из Судана и Јужног Судана који говоре да долазе са Крита”, каже Ђуровић.
Наводи да у Србију и даље долазе мигранти из Авганистана, Сирије и земаља северне Африке, али да су бројеви знатно мањи него током мигрантске кризе пре десетак година.
“Од почетка године до сада негде око 30.000 до 35.000 људи је прошло кроз земљу”, истиче Ђуровић.
Процењује да се у овом тренутку у Србији налази до 500 миграната са тих рута, који су углавном ван система прихватних центара.
Све више избеглица из Украјине остаје у Србији
Ђуровић посебно указује на пораст броја избеглица из Украјине, које све чешће долазе у Србију и одлучују да у њој остану.
“Рекао бих да од априла имамо интензиван прилив тих људи. Када погледамо статистике улазака и излазака, видимо да је то око 70.000 људи до септембра”, наводи Ђуровић.
Објашњава да су избеглице из Украјине углавном смештене приватно и да не користе прихватне центре.
Долазе највише из ратом погођених подручја, укључујући околину Харкова и Одесе, али и из централне Украјине.
“По њиховим сведочењима, видимо да постоји и померање људи из Кијева према централној Украјини са намером да изађу у случају даљег погоршања ситуације према Европи”, додаје Ђуровић.
“Ако дође до интензивирања ратних дејстава у Украјини, имаћемо врло вероватно изазове и у том погледу да прихватимо те људе”, упозорава Ђуровић.
Истиче да је Србија у међувремену смањила број оперативних прихватних центара са 19 на око четири.
За разлику од већине миграната из Азије и Африке, који Србију углавном користе као транзитну земљу, избеглице из Украјине све чешће остају и запошљавају се.
Могу ли мигранти да ублаже недостатак радне снаге
Говорећи о могућности запошљавања миграната, Ђуровић истиче да на српском тржишту рада постоји велика потражња за радницима различитих квалификација.
“Имате и висококвалификованих људи, али имате и људи са ниским квалификацијама. Све њих тражи привреда”, каже Ђуровић.
Објашњава да особе које поднесу захтев за азил могу да приступе тржишту рада шест месеци након подношења захтева, док избеглице из Украјине, након добијања привремене заштите, могу одмах да раде.
“То је велика предност, јер ти људи онда нису на терету нашег система. Они проналазе посао, могу да плате закуп и да покрију основне животне трошкове”, наводи Ђуровић.
Према његовим речима, у Србији тренутно има око 200 до 300 тражилаца азила, док је од 2008. године статус избеглице добило укупно око 270 до 300 људи.
Ђуровић сматра да би домаћа привреда могла више да користи потенцијал људи који већ бораве у Србији и испуњавају услове за рад.
“Боље да узму те људе, и компаније то виде, него да увозе страну радну снагу ако не морају”, закључује Ђуровић.
