Због америчких енергетских санкција, Србија је позвала Москву, а Русија Београд на хитно отпочињање консултација о НИС-у. Министарка енергетике договорила је са чланицама “Удружења нафтних компанија Србије” додатне активности које ће очувати рад Рафинерије Панчево и снабдевање тржишта нафтним дериватима.
Томислав Мићовић каже да је раст цене сирве нафте започео још половином децембра, али не интензивно као сада. Међутим, истиче и да су увек неке нове санкције доводиле до наглог раста цена, што се и сада десило.
“Очекујем да ово неће тако дуго трајати. Опет тај пик, ако гледамо како је то било у претходних, неколико наврата ће бити већ наредних дана смирен”, сматра Мићовић.
Руска флота из “сенке” под контролом
Указује да, када је реч о производњи нафте, да је она она довољна, али да је сада најгроженија логистика. Нове санкције, истиче, имају дугу листу бродова, тзв. руске флоте из сенке.
“Флота бродова која је била задржана за транспорт, пре свега руске нафте која је под санкцијама. Е сада су ти бродови стављени на посебну контролу, Режим контрола и логистика је у овом смислу најпроблематичнији”, наглашава Мићовић.
Од петка је бродски превоз порастао скоро 40 одсто. Због тога ће, оцењује Русија одмах потражити неко друго решење за њихову пловидбу.
Да ли ће потражња бити већа од понуде
Сматра да потражња нафте неће никако надјачати понуду. То показује и информација која је објављена у Сједињеним Америчким Државама.
Процене говоре да ће чак наредне две године понуда бити далеко већа од потражње, да ће бити задовољене потребе тржишта у потпуности.
То је, каже, занимљиво јер су и када је почела прошла година, те процене биле много оптимистичније, а тако је и са 2025. годином.
“Прве процене укупно и потрошње у 25. години, које су током децембра прошле године биле изнете, већ данас се редукују. Што значи да и даље немамо експанзију потражња за сировом нафтом што се очекивало и прошле и ове године”, закључује Мићовић.
Очувати снабдевање НИС-а
Истиче да су кључне поруке Удружења нафтних компанија и Министарства енергетике.
Прва је да се максимално искористе сви расположиви потенцијал и извори у окружењу, сви расположиви логистички канали за увоз, складишни капацитети и мреже за снабдевање тржишта.
“До максимума ће искористити, то је прва порука. А друга, толики велики удео нафта индустрије Србије на српском тржишту, важно је да опстане снабдевање из НИС-, јер то је тешко надоместити”, наглашава Мићовић.
Посебно истиче да је свим странама јасно да би било какво угрожавање прераде сирове нафте у Панчеву и коришћење тих капацитете било тешко да се превазиђе у неком ограниченом времену.
“То просто мора да се очува и ако крену у разговоре са том констатацијом, ја верујем да ниједна страна нема жељу да толико руинира наше тржиште”, Указује Мићовић.
Да ли постоји план “Б”
Када је реч о увозу нафте, објашњава да њено географско порекло није толико толико битно колико њен технички квалитет који одговара Рафинерији нафте у Панчеву.
Додаје да је порекло нафте које стиже из Казахстана, Ирака и Азербејџана.
Истиче да Србија има девет чланица удружења нафтних компанија и да су то углавном интернационалне компаније. Неколико домаћих, које су најизаступљеније у велепродајном, али и у малопродајном тржишту деривата нафте.
“Просто, потенцијали у окружењу су такви какви јесу и они се могу повећати не неограничено. Постоје нека ограничења, пре свега логистичка. Битно је да ми у Србији припремимо своје логистичке канале и евентуално неке административне проблеме који постоји, убрзамо решење”, наводи Мићовић.
Указује и да су рокови највећи проблем.
“Како год буде решење, немогуће га је решити у овако кратком роком”, закључује Мићовић.
