Народна банка Србије је у поступку контроле законитости пословања једне банке, утврдила да је обављала насртљиву пословну праксу. Због кампање преко једне апликације упућена јој је писмена опомена уз новчану казну.
“Плата, рата, трошак, банка, кредит…” неке су од речи које су биле кључне да их препозна алгоритам и активира сервис, који је у приватној комуникацији многим корисницима истог тренутка рекламирао услуге једне банке.
Закон о заштити корисника финансијских услуга и Народна банка Србије, препознали су тај вид рекламирања као непоштен и насртљив.
“Сви морамо да трпимо одређени ниво рекламног узнемиравања. И томе смо сви изложени. Међутим, ово прелази неке границе које смо ми оценили као неке границе уобичајеног рекламног узнемиравања. И сама банка је на неки начин признала да је дошло до неког облика узнемиравања јавности”, каже генерални директор Сектора за заштиту корисника финансијских услуга у Народној банци Србије Бојан Терзић.
Кампања обустављена после негативних коментара
Банка објашњава да су у сарадњи са познатом апликацијом за комуникацију одлучили да искористе нову премијум функцију, такозвани “Branded Keywords”.
Нов начин маркетиншког оглашавања подразумева да апликација препозна кључне речи на основу којих нуди услуге оглашивача. Из банке кажу да су, чим су приметили негативне коментаре корисника, обуставили кампању.
“Током читаве кампање безбедност и приватност комуникације корисника остали су у потпуности очувани, и ни у једном тренутку није постојао приступ садржају порука, већ искључиво опциони приказ додатне информације у оквиру саме апликације. Наш приоритет је транспарентна и одговорна комуникација са клијентима, у складу са законским прописима и најбољом праксом”, наводе из Прокредит банке.
Дејан Гавриловић из Удружења за заштиту потрошача “Ефектива” напомиње да банке у свом рекламирању могу да пруже само истините информације.
“Не сме на овакав прикривени начин да врши утицај, у ствари ово није био прикривени. Не сме да врши утицај на кориснике да донесу одлуку коју иначе можда не би донели”, сматра Гавриловић.
Од “тихог” до јавног кажњавања
Иако се чини да је први пут, кажњавања банака због непоштеног рекламирања било је и претходних година. До сада, осам пута реаговала је Народна банка Србије, али тихо.
Ступањем на снагу измене закона о банкама, 1. октобра прошле године, дозвољено је да се у јавности објаве предузете мере. Нови инструмент “Name and Shame” има циљ да прекршиоцу прописа донесе репутациони ризик.
“Тај институт непоштене пословне праксе је довољно широк, тај институт је дефинисан кроз одређене правне стандарде да нам омогућава да га прилагодимо и овим новим, технолошким новим начинима оглашавања”, каже Терзић.
Дигитализација, друштвене мреже, вештачка интелигенција, мењају начин комуникације, рекламирања. Кажњавање банке неће зауставити ту врсту пружања услуга, али ставља пред маркетиншке стручњаке озбиљан задатак да нове алате користе у складу са прописима.
