Оно што се види из парка дворишта вртића не изгледа безбедно. У Улици Јурија Гагарина 178 део бетонске ограде око равног крова почео је да се одваја.
“Пре много година се заправо десио проблем, то је ограда од терасе у Јурија Гагарина, чији се део благо накривио, мало, пар сантиметара, тада је још Војно-стамбено одржавало ту зграду и урадило санацију и то је једини начин и могућност да се то уради. Шта то значи – ојачање челично, које је постављено на то место, и после тога само треба посматрати да ли се нешто дешава или не“, рекао је управник Игор Љубенковић.
Зграде у блоковима су старе и већина има сличне проблеме. Како управник каже, оваква оштећења проверавају се сваког месеца. Вештак је и пре десетак дана излазио на терен.
Грађевинска инспекција у контроли
“Грађевинској инспекцији је предато, грађевинска инспекција је тражила налог за вештака. Вештак из струке статике, грађевинске струке, је дао своје вештачење и рекао да треба само пошто је мало кренула корозија на том металном делу, да се офарба и да се утврди да ли су шрафови затегнути”, објашњава управник Љубенковић.
Екипа РТС-а се попела на кров зграде да провери на који начин је причвршћен део ограде. Причвршћена је челичним конструкцијама, а станари ову ситуацију прате већ 10 година.
У контролу не долази само грађевинска инспекција. Стање проверавају и они који најбоље познају сваки ћошак зграде. Данас смо на крову разговарали са Бобаном Милановићем, који овде живи од када је зграда направљена.
“Значи све су зграде такве, кад би човек ишао и гледао по свим овим блоковима, који су исто прављени, сви су на неки начин оштећени – негде се види арматура, негде се направила рупа у зиду, то је старење, 50 година је то“, истакао је станар Бобан Миловановић.
Станари не морају да буду стручњаци да би пратили промене на зидовима и бринули о одржавању. То је њихово право, у ствари – обавеза. Како стручњаци кажу, највећа оштећења су на зградама старијим од 40 година.
Одржавање зграда кошта
Судски вештак, грађевинац и статичар Жарко Мишељић рекао је да је сигурно да станари стамбене зграде заједно са професионалним управником могу да воде рачуна и треба да воде рачуна о згради.
Према његовим речима, не морају бити стручњаци, могу да виде неке неправилности, односно недостатке који су уочљиви голим оком.
“Век трајања стамбених зграда је између 50 до 100 година, а шта утиче на век трајања зграде? Па утиче сам пројекат, утиче одржавање зграде, климатски услови и низ других фактора. Да би зграда што дуже трајала, сигурно да је основни услов редовно одржавање зграде. Имамо хитне интервенције, редовно одржавање и текуће одржавање“, каже Мишељић.
Старе су то зграде, а одржавање кошта. Када се оштете заједнички делови, степениште, фасада, кров, поправку плаћају сви станари заједно.
