Програми за националне мањине биће подржани са 30 милиона динара из буџета, одлучено је нешто раније на седници Савета. Основна идеја је побољшање положаја припадника националних мањина којих је у Србији више од 800 хиљада.
Други пут ће у фокусу бити пројекти из културе, јер је то дало најбоље резултате, кажу из ресорног министарства. Додају да је циљ јачање капацитета цивилних организација посвећених националним мањинама, које могу да учествују на конкурсу.
Министар за људска и мањинска права и друштвени дијалог Демо Бериша каже да ће конкурс бити расписан у понедељак и да ће трајати 30 дана.
“Најмањи износ ће бити по пројекту 500 хиљада, највећи милион динара тако да сматрамо да је то довољно новца за једну организацију цивилног друштва да одређен пројекат може да се испрати и да се може реализовати”, истакао је Бериша.
Из Савета Мађара, најбројније националне мањине у Србији, поздрављају повећање буџета за пројекте. Ипак, недостатак средстава за рад националних савета, којих је 24 у Србији, једна је од првих тема сваке заједничке седнице.
Емил Лулић из Националног савета мађарске националне мањине у Србији наводи да њихово финансирање зависи од више извора.
“Са једне стране од Републике Србије и државног буџета, с друге стране они савети који су на територији АП Војводине могу рачунати на средства из покрајинског буџета, а према Закону о националним саветима националних мањина наше финансирање је предвиђено и локалним буџетима. Постоји један консензус унутар националних савета да би требало значајно повећати средства”, истиче Лулић.
Други изазов је језик. У службену употребу језик мањине уводи општина у којој чине 15 одсто становништва. Тај услов Бошњаци су у Прибоју испунили пре две године, али још нема озваничења. Представници те мањине боре се и за акредитовање студијског програма Босански језик и књижевност у Новом Пазару.
Председник Бошњачког националног вијећа Фуад Баћићанин истиче да је језик темељ идентитета једног народа.
“Имамо наставу на босанском језику, Србија је ратификовала европску повељу о регионалним и мањинским језицима, а немамо студијски програм који ће да припреми кадар за босански језик, за наставника босанског језика”, наглашава Баћићанин.
Најугроженија је ромска мањинска заједница, оцењују у ресорном министарству, и њен положај биће у фокусу ове године. Чули су и изазове са којима се суочавају други национални савети, а министар је посетио све, сем албанског.
“Нисмо обишли албански национални савет из простог разлога што немамо са друге стране саговорника. Упорно и на наших пет позива нису се појавили, тако да је лопта у овом тренутку у дворишту друге стране”, рекао је Бериша.
Пре 24. октобра, који је крајњи рок, очекују се и редовни избори за мањинске националне савете. Из министарства кажу да ће бити непосредни, јер за то услове испуњавају сви савети.
Предлози наслова:
Тридесет милиона динара за мањине – у фокусу културни пројекти
Држава повећава подршку националним мањинама, конкурс од понедељка
Више новца за мањинске пројекте, али савети траже додатна средства
Језик и финансије кључни изазови националних мањина у Србији
Бериша: Подршка мањинама расте, избори за савете до краја октобра
