“Данас се с посебном пажњом и бригом молимо за нашу браћу и сестре на Косову и Метохији, вековном и историјском изворишту и духовном средишту српског народа и непосредно делећи с њима сва искушења и изазове с којима се непрекидно суочавају и крепећи их да истрају у свом сведочењу и да остану верни својој цркви, вери и себи самима”, рекао је патријарх Порфирије у Васкршњој посланици.
Подсетио је да није довољно волети Косово и Метохију само на речима.
“Та се љубав мора преточити у дела, у конкретну бригу о ближњима, у братољубива дела милосрђа, у старање о деци и о свима којима је помоћ неопходна. Не сме се допустити да се у свести нашег народа Срби с Косова и Метохије представе као препрека или сметња неком будућем, наводно бољем животу. Без њих, без наших косовско-метохијских Срба, без Срба старе Србије, нема бољег живота ни за нас”, нагласио је Порфирије.
Патријарх је истакао да је реч Божија, Јеванђеље Христово, духовна ризница Цркве Божије, препуна истина скривених у Богу, које, како је рекао, нису апстрактне идеје, него речи које се испуњавају у нашим животима.
“Међу њима су и речи којима нас Господ упозорава на времена у којима ће се узети мир са земље, када ћемо чути ратове и гласове о ратовима, јер ће устати народ на народ и царство на царство. И ове речи, које су многим поколењима наших предака звучале као упозорење на будућа времена и њихова најава, данас су стварност у којој живимо. Видимо немире међу народима, слушамо гласове о ратовима и сведоци смо ратова, страдања и неизвесности у свету, док небо парају трагови ракета смрти, а у ушима узнемиреног човечанства одјекују звуци сирена које најављују разарања и страдања”, навео је Порфирије.
И даље постоје живи гробови испуњени мржњом
Како је рекао, знаци данашњег времена нам показују да, иако је празни Христов гроб победио силу свакога гроба и показао да ниједан гроб нема последњу реч у историји и у нашој стварности и даље постоје живи гробови испуњени мржњом, себичношћу, страстима и самољубљем.
“Препознајемо их у мрачним људским срцима, у неограниченој себичности, у медијима који шире неистину, у ратовима, у свим нашим страстима и грехима против љубави Божије”, рекао је Порфирије.
Ти гробови, додао је, упркос васкрсењу Христовом, непрестано изопачују и руже сам живот као бесцен дар љубави Божије.
“Један од најпотреснијих примера такве стварности јесте чињеница да се последице данашње светске кризе, нажалост, мере хладним економским показатељима, мерилима трговаца земаљских, финансијским губицима, поремећајима и падовима на берзама и тржиштима, док у дубокој сенци тих прорачуна остају људске трагедије: смрт невиних, страдање деце и унесрећеност милиона људи. Управо таква перспектива, у којој се материјална добит ставља испред људског живота, није само довела до ратова и неправди, она се њима и учвршћује. То је велики пораз нас људи”, поручио је патријарх.
Човек је све уплашенији
Истакао је да је свет у којем живимо све нестабилнији, а човек све уплашенији.
“Системи вредности се организовано и присилно мењају, при том у смеру антивредности. Обећања и уговори који су свечано потписивани брутално се газе, сазнање о таквим вероломствима изазива насиље и све веће поделе међу народима, док се политички и културолошки јаз продубљује. На рушевинама умирућих цивилизација цвета духовна неизвесност и губитак смисла”, навео је Порфирије.
Нагласио је да чуда нису само необични догађаји, нити само велики Божји захвати у историји.
“Раздвајање Црвеног мора јесте било чудо, али је чудо и кад опростимо и прекинемо круг мржње. То није тек морални захтев, нити апстрактно начело. То је појава васкрсења и учествовања у његовој сили и слави. Освета је распеће без васкрсења, а непраштање и мржња су смрт и заувек запечаћени гроб”, рекао је патријарх.
Бирамо живот уместо смрти
Зато, додао је, васкрсење није само догађај који припада прошлости, него стварност у коју улазимо сваки пут кад опраштамо, када не узвраћамо ударцем на ударац и када у непријатељу препознајемо брата.
“Тада бирамо живот уместо смрти. Тада се камен помера и са нашег унутрашњег гроба. Препознајемо Господа и у сваком људском страдању, којег, нажалост, има на претек, као и у сваком сиромашном, одбаченом и презреном, сусрећући га у њима кроз делатну љубав. Управо се у томе показује да вера у васкрсење није само унутрашње уверење, него сила која обликује наш однос према ближњима, према сваком човеку као икони Божијој”, рекао је Порфирије.
Сви смо ми један народ и једно тело у Христу
Поглавар СПЦ је истакао да смо сви ми један народ и једно тело у Христу, повезано истом вером и истим страдањем, али истом надом и истим прослављењем.
“Из такве вере и таквог заједништва, драга децо духовна, уђимо у радост васкрсења. Све вас поздрављамо свепобедним и сверадосним поздравом: ‘Христос васкрсе!'”, поручио је патријарх Порфирије.
