Социјалних станова у Београду има на више локација. Донацијама су грађени они у Обреновцу, у Мислођину, затим у Јабучком риту и Орловском насељу у Миријеву. Из буџета Града Београда грађени су станови на Новом Београду, у насељу Милеве Марић Ајнштајн и у Земун пољу.
Kамендин је највеће планско насеље за социјално становање у Београду. Град Београд је ту изградио око 1.500 станова, а већина станара се доселилa 2008. године, када су потписали први уговор о становању са Секретаријатом за имовинске и правне послове.
Станови се издају на одређено време. По истеку уговора, проверава се да ли корисници и даље испуњавају услове – колики су приходи домаћинства, колико чланова породице живи у стану, али и какво им је здравствено стање. Намењени су онима који не могу да плаћају стан по тржишним ценама.
Трошкови закупа годинама расли, па су многи станари упали у дугове
У почетку, пре скоро 20 година, услови за социјалне станове деловали су повољно. Закуп је био 50 одсто нижи од тржишне цене. Тада је стан добио и Слободан Митровић.
“Тада је било 11.000, а сада је рачун по њиховом 24.000 или 25.000. Не можемо да исплатимо та дуговања”, поручује Митровић.
Закуп се плаћа преко уплатнице Инфостана и уговор се продужава само ако га станари редовно плаћају. Међутим, како су трошкови годинама расли, многи су упали у дугове. Слободану уговор није продужен већ две године, па стан користи без правног основа, што му отежава и остваривање других права. У сличној ситуацији је и Бошко Мустафић, који се ту доселио 2013. године.
“Нама су обећали из Града да су то социјални станови, да се третирају као социјални станови, да ћемо плаћати 3.000 или 4.000 динара. Већ 2014. стигло је 20.000 динара. Нон-стоп нам долазе извршитељи да нам пописују ствари, мада немамо никакве ствари”, каже Бошко Мустафић.
Колико има социјалних станова
Из Града нисмо добили одговор на питање колико оваквих породица живи, нити колико социјалних станова има у Београду. До одређених података дошла је Иницијатива А11, која се годинама бави овим питањем.
“Ми смо од Секретаријата за имовинске и правне послове, који управља социјалним становима у Београду тражили тај податак. Према њиховим евиденцијама, у Београду има 285 станова. Против половине закупаца социјалних станова су покренути поступци за принудну наплату дуга пред јавним извршитељем”, наводи Марко Васиљевић из Иницијативе А11.
Због неплаћања закупа, према подацима Градског правобранилаштва, против 56 породица покренути су судски поступци за принудно исељење. Седамнаест је већ окончано, па су ти станари или исељени или чекају извршење судских одлука, наводе из Иницијативе.
У Београду се социјални станови не граде више од десет година, а последњи конкурс за доделу био је 2018. године.
Може ли Социјално-економски савет да помогне у решавању проблема
Председавајућа Социјално-економском савету Града Београда Виолета Филип каже за РТС да то тело све више добија на значају. Објашњава да је реч о саветодавном телу које окупља три кључна актера у креирању локалних политика.
“Социјално-економски савет Града Београда је трипартитно саветодавно тело које се састоји из представника Града Београда, послодаваца и репрезентативних синдиката. Разматра најважнија економска и социјална питања, покреће друштвени дијалог и усаглашава ставове партнера”, истакла је Филипова.
Указује да Град Београд гледа да балансира између економског развоја и социјалне стабилности.
На питање да ли су задовољни количином социјалних давања из градског буџета, каже да јесу.
“Сваке године је пракса да предлог буџета буде презентован Социјално-економском савету. Ове године смо изнели позитивно мишљење и ту негде исто водимо рачуна о балансу између инвестиција и социјалних давања, за овогодишњи буџет Савет је дао позитивно мишљење”, додала је Филипова.
Када је реч о социјалним становима у Београду, поручује да постоје назнаке да ће се Социјално-економски савет ускоро бавити и тим питање.
“Постоје неке назнаке да ћемо се врло брзо бавити овим питањем, али то је још увек идеја у повоју”, наглашава Филипова.
