Европа се суочава са новом претњом организованог криминала. Европол упозорава да криминалне групе преко видео-игара врбују малолетнике за тешка кривична дела – чак 70 одсто криминала у сајбер простору одвија се злоупотребом деце. Kакав је модел деловања ових група и колико је Србија угрожена?
Док деца седе у соби и играју игрице, неко ко је хиљадама километара далеко може преко екрана да уђе у њихов живот, стекне поверење и увуче их у криманалне радње.
“Још 2014, 2015. и 2016. године када је Исламска Држава била та која је била присутна у дигиталној свер, одређени број деце из Републике Србије јесте се прикључио овим групама, било као чланови разноразних скривених форума, било кроз четовање, промовисање и условно речено дељење садржаја. То је нешто што је требало да нас упозори већ тада да потенцијални екстремисти могу да дођу до наше деце”, поручује Катарина Јонев, стручњак за безбедност деце на интернету.
Криминалци траже најрањивије – лака зарада као мамац
Криминалци врбују децу јер их лако убеде причом о лакој заради, али и зато што у Србији млађи од 14 година кривично не одговарају. То показују раније истраге о лажним дојавама о бомбама.
“Технике анонимизације, различити ВПН провајдери, прокси сервери и плаћање у криптовалатума значајно отежавају идентификацију корисника. Ми неретко имамо ситуацију да на одређен индикатор или на одређену информацију од страног пружаоца услуга чекамо по неколико месеци, па и до годину дана. То је потенцијална опасност да се одређени траг изгуби и да не дође до идентификације”, објашњава Никола Чучиловић, заменик начелника Управе за технику МУП-а.
Опасност је и читав дигитални круг, јер дете лако пређе са видео-игре на чет, затим на скривене апликације, где добија тајне електронске исплате. Иако је све то често организовано из друге државе, налогодавци нису недостижни нашем правосуђу.
“Међународно право познаје начело реципроцитета или узајамности, где државе међусобно једна другој излазе у сусрет и то је једна врста дипломатске сарадње која је уобичајена, али и када изостане и таква врста сарадње постоји могућност да уступимо кривично гоњење тој земљи”, истиче јавни тужилац Мирјана Стајковац, Посебно одељење за борбу против високотехнолошког криминала.
Брза реакција кључна – дигитални трагови могу нестати
А предатори на мрежама користе опробану тактику – лажним профилима маме малолетнике како би од њих извукли кључне приватне податке.
“Ви када идете да скинете неку игрицу, морате дати податке ономе ко држи ту платформу за игрицу, али ништа више од тога, какав текући број рачуна, матични број, адреса стана, ништа што питају, јер некад иза безазленог питања крије се тешка злонамерност”, упозорава Милан Мариновић, повереник за информације од јавног значаја и заштиту података о личности.
Највећа грешка је, кажу, што реагујемо тек када се злочин догоди. Зато струка истиче – родитељи морају да знају са ким им дете комуницира са оне стране екрана, школе – коме пријављују сумњиво понашање детета, а полиција мора имати специјализоване људе способне да брзо сачувају и повежу дигиталне трагове пре него што нестану.
