Од почетка године у Србији је званично евидентирано 82 одсто мање миграната него прошле године, док број странаца који долазе у земљу ради запошљавања расте. Према подацима Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, тренутно око 100.000 странаца ради у Србији.
Према проценама невладиних организација, кроз Србију је “Балканском рутом” ове године прошло око 45.000 илегалних миграната, док њих око 2.000 месечно покушава да тим путем стигне до Европске уније. У Србији су привремено смештени у седам прихватних центара.
Један мигрант из Сирије каже да су му планови везани за Европу, или да се врати у Сирију.
“У мом региону су и даље сукоби, али се надам да ће се ситуација поправити”, истиче у кратком разговору за РТС.
Други објашњава да је из земље избегао због сукоба између племена.
“План ми је да наставим пут даље”, каже за РТС.
Могућ и обрнут правац миграција
У прихватним центрима тренутно борави 493 особе, углавном из Сирије, Авганистана, Турске, Бурундија и Пакистана. Зоран Димић из Комесаријата за избеглице и миграције каже да центар у Бујановцу има капацитет од 230 лежајева, са могућношћу проширења на 300.
“Тренутно је ту око 50 корисника, јер је центар отвореног типа. На дневном нивоу корисници долазе и одлазе”, објашњава Димић.
Уколико би се изградили капацитети у земљама попут Сирије, миграције би могле добити обрнут правац. Ипак, стручњаци наглашавају да без мира и стабилности повратак миграната није могућ. Радош Ђуровић из Центра за помоћ тражиоцима азила истиче да су мигранти све мање видљиви јер користе све ризичније путеве.
“Ризикују живот и здравље, плаћају више, а сведоци смо и страдања у саобраћајним несрећама и на рекама”, каже Ђуровић.
Посао за странце у Србији
Са друге стране, број странаца који долазе у Србију ради посла расте. Према подацима Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, у Србији тренутно ради око 100.000 странаца. Законске измене омогућиле су лакше добијање радних дозвола електронским путем.
“Иако имамо велики број странаца, немамо поремећаја на тржишту рада. У многим земљама број странаца чини од 10 до 15 одсто запослених, а код нас је тај проценат знатно мањи. О увођењу квота за сада не размишљамо”, изјавила је Сања Гаврановић из ресорног министарства.
Мирослава Јелачић Којић из “Групе 484” наглашава да Србија нема документ којим се дефинише пуна интеграција законитих миграната.
“Потребно је регулисати приступ правима, од здравства до образовања”, истиче Гаврановићева.
Ситуација у свету
Према подацима Уједињених нација, 281 милион људи широм света чине међународни мигранти. Прошле године живот је изгубило чак 8.500 миграната.
Зејнал Хаџијев, шеф мисије Међународне организације за миграције у Србији, истиче значај миграција за светску економију.
“Прошле године мигранти су у своје домовине послали више од 800 милијарди долара, а допринели су глобалном богатству у износу од 6 до 7 хиљада милијарди долара, што је готово 10 одсто светског БДП-а”, тврди Хаџијев.
