четвртак, 23.01.2025, 16:16 -> 16:26
Извор: РТС
Аутор: Милан Срдић
Комеморативним скупом и полагањем цвећа испред споменика “Породица”, у Новом Саду је обележена 83. годишњица рације. Ово је централни догађај у оквиру програма “Ледена тишина”, којим се обележава годишњица једног од најтрагичнијих догађаја у историји Новог Сада, у којем је од 21. до 23 јануара 1942. године убијено више од 1.200 људи.
Почело је у Шајкашкој области, три дана пред Божић. Убиства и масовна стрељања мађарски фашисти спроводе у већем делу Бачке, а у Новом Саду од 21. јануара. Три дана 240 патрола убијају читаве породице, а тела сахрањују у масовним гробницама или бацају под лед Дунава. Други су мирно и тихо, полуобучени, чекали у реду на плажи Штранд да буду убијени или живи бачени под лед. Само из породице Милић, фашисти су убили 55 чланова широм Бачке, а њих 17 у Новом Саду бацили су под лед. Тада петогодишњак, Бранислав је гледао како му убијају родитеље, а његов син данас сведочи о томе.
“Мој отац је имао четири или непуних пет година, када је трчао за истим родитељима, покушавајући да их врати, да их одврати од намере, јер је видео шта се према његовим родитељима. Нису могли да га одврате ма]арски фашисти, да би га одвратили бацили су бомбу, која је експлодирала, ручна граната, и том приликом је на 27 места рањен”, наводи Ђорђе Милић, из Удружења Потомака Новосадских жртава.
Оца му је спасао комшија Мађар, иако су многи припадници његовог и немачког народа који су помагали својим суграђанима, доживели исту судбину као и они. Један је од потомака који су данас положили венце на споменику жртвама Рације, уз представнике града, покрајне, амбасада и гостију из других градова страдалника, а са брода Речне флотиле Војске Србије спуштен је венац у Дунав.
“Ова хладна дунавска обала носи универзалну поруку читавом свету – шта може да се догоди када правда и право утихну пред силом освајача и моћника. Зато је важно да се вечно сећамо овог трагичног момента из прошлости Новог Сада. Култура сећања игра кључну улогу у очувању идентитета једног града и државе”, истиче Милан Ђурић, градоначелник Новог Сада.
Помен жртвама, служили су врховни рабин Србије Исак Асијел и епископ бачки Иринеј.
“Али у истом том времену у истом мађарском народу постојали су и ликови као Пал Телеки и Ендре Бајчи Жилински. Да није било ни једног другог осим те двојице, а било је и других, они спасавају душу свог народа, пред Богом и пред историјом”, рекао је Иринеј Митрополит бачки.
“Његови тлачитељи су небројено пута током два миленијума, егзодусима, погромима, холокаустом и много чиме другим настојали да га сломе, да му убију сваку наду как би се одрекао свог створитеља, како би одустао и престао да се нада, али јеврејски народ се није сломио. Божија тора му је била та која му је давала унутрашњу снагу“, нагласио је Исак Асиел, врховни Рабин Србије.
Уз више од 1200 новосађана, мађарски фашисти су у рацијама у Бачкој, по званичним подацима, убили више од 4500 цивила. Због свих жртава током Другог светског рата, Нови Сад је 1975. године добио Орден народног хероја и проглашен је за Град херој.
