У 14 локалних самоуправа изабрано је 700 старих зграда које ће енергетски бити потпуно обновљене, како би прешле на наплату грејања по потрошњи. То је први пут да се у Србији енергетски унапређују целе стамбене зграде, а половину посла субвенционише држава.
Консултанти на пројекту енергетске обнове су на терену и до краја априла обићи ће свих 700 изабраних старих зграда. Њихов задатак је да направе елаборате енергетске ефикасности и сачине финансијску понуду за стамбене заједнице.
Шта се плаћа бесповратним средствима
Маја Вукадиновић, помоћница министарке енергетике за енергетску ефикасност, објашњава да се бесповратним средствима финансира рад консултаната, затим сви енергетски прегледи, сачињавање студија и елабората енергетске ефикасности, као и 50 одсто инвестиције.
“Осталих 50 посто вредности инвестиције грађани ће отплаћивати кроз рачун за грејање у неком периоду од осам до десет година и то тако што се у том периоду на годишњем нивоу рачуни неће увећавати или ће се незнатно увећати”, додаје Вукадиновић.
Највише троше зграде из седамдесетих и осамдесетих
Највећи потрошачи енергије су зграде које су изграђене између седамдесетих и осамдесетих година и греју се на даљинске системе. Само у престоници трећина је таквих зграда.
Петар Васиљевић, стручњак за енергетску ефикасност и топлотну енергију, наводи да грејање у укупној потрошњи енергије у Србији утиче са више од 40 одсто.
“Овако висок ниво потрошње проузрокује велики увоз енергената у Србију, троши се годишње преко једне милијарда евра за увоз енергената, а ми морамо да се потрудимо да створимо услове да се смањи потрошња енергије и да се створе услови за прелазак на наплату по потрошњи”, каже Васиљевић.
Рачуни могу да буду и преполовљени
Енергетском санацијом, старе стамбене зграде могу да смање потрошњу енергије и до 40 одсто, а емисије угљен-диоксида два милиона тона годишње. Власници просечног стана од 60 квадрата износ рачуна за грејање могу и да преполове.
Али, најтеже је да се сви станари једне зграде сложе и уђу у посао.
“Када буду поправљени лифтови, фасаде, кровови, сигурно ће то да има утицаја и на вредност станова. Променити свест грађана да је то њихово власништво, да они морају да улажу у то, иде веома тешко, али ипак се дешава”, каже Дејан Радић, професионални управник стамбене заједнице из Београда.
Ово је важан посао за Србију, јер стратешка документа предвиђају прелазак на наплату по потрошњи најкасније до 2027. године.
