четвртак, 26.03.2026, 08:00 -> 09:11
Извор: РТС
Марко Тодоровић из Центра за европске политике каже да истраживање показује да је велики број грађана неодлучан по питању уласка Србије у ЕУ пре свега зато што сам процес приступа предуго траје. Сматра да из тог разлога не можемо да претпоставимо како би изгледао референдум о уласку у ЕУ, али верује да, уколико би референдум био одржан, да би се грађани позитивно мобилисали ка ЕУ.
Европска перспектива Србије – велики број грађана неодлучан, политичка воља кључна
У Србији релативна већина грађана подржава чланство у Европској унији, али и даље не постоји апсолутна већина, показује истраживање које је објавио Центар за европске политике.
Чланство Србије у ЕУ подржава 39,8 одсто грађана, 33,8 одсто му се противи, док чак 26,4 одсто има неутралан став.
Када је реч о потенцијалном референдуму, резултати додатно осликавају сложену слику јавног мњења. У укупном узорку од 1.000 испитаника, 35,5 одсто би гласало за улазак у ЕУ, 27,5 одсто против, 22,4 одсто не зна како би гласало, док 14,7 одсто наводи да не би изашло на гласање.
Међу активним бирачима, којих је 85,3 одсто, подршка расте на 41,6 одсто, против је 32,4 одсто, али и даље четвртина остаје неодлучна – 26 одсто. Уколико се изузму они без јасног става, однос снага иде у корист присталица чланства: 56,4 одсто за, наспрам 43,6 одсто против.
Шта ови подаци говоре о расположењу грађана, колико су неодлучни кључни за евентуални референдум и да ли Србија има јасну европску перспективу?
Процес придруживања предуго траје
Марко Тодоровић из Центра за европске политике рекао је за РТС да не сматра да је друштво подељено по питању става о Европској унији, зато што има значајн број неопредељених, чак 25 одсто.
Због великог броја неодручних не можемо да претпоставимо како би изгледао евентуални референдум о чланству Србије у ЕУ, навео је Тодоровић.
Према његовим речима, многи су збуњени због предугог трајања процеса придруживања и све то утиче на став грађана.
“Европска унија је стратешко опредељење, то је тешко да ће се променити”, рекао је Тодоровић. Примећује да имамо готово све партије које се залажу за процес приступања, али и поврх тога та тема није толико заступљена у њиховим наративима.
Према истраживању, како је навео, на потенцијалном референдуму била би велика излазност, јер је само 15 посто испитаника рекло да не би изашло.
Сматра да би велики број неодлушних донео одлуку до евентуалног референдума и сигуран је да би била позитивна мобилизација у корист Европске уније.
Грађани свесни да ЕУ није надохват руке
Истовремено, очекивања грађана када је реч о временском оквиру приступања показују изражен скептицизам. Само 6,9 одсто верује да би Србија могла да постане чланица Европске уније пре 2030. године, 37,4 одсто очекује улазак у периоду између 2030. и 2040. године, готово четвртина – 23,9 одсто – сматра да Србија никада неће ући у ЕУ, док 21,9 одсто не зна да процени када би то могло да се догоди.
Тодоровић објашњава да податак да свега седам одсто грађана верује да ће Србија ући у ЕУ до 2030. показује да су грађани свесни да ЕУ није надохват руке, а то показује и велики број оних који сматрају да се чланство никад неће десити.
Како је навео, ЕУ од почетка рата у Украјини покушава да убрза пријем одређених земаља, међу којима није Србија што указује да је замор од процеса приступања више у Београду него у Бриселу. Поставља питање зашто би очекивали од Брисела да разуме локални менталитет и истиче да би влада требало више да информише своје становништво.
“Политичка воља је кључна”, закључио је Тодоровић.
