среда, 14.10.2026, 20:05 -> 21:37
Извор: РТС
Аутор: Јована Вулиновић
Свака осма девојка у Србији узраста од 16 до 29 година добила је претње или уцене на интернету, док се чак 60 одсто жртава не обраћа полицији, показује најновије истраживање о дигиталном насиљу. Иза узнемиравања често стоје бивши партнери и познаници, а страх од последица и неповерење у институције додатно отежавају пријављивање насиља.
Претње објављивањем интимних фотографија, лажни снимци и узнемиравање са лажних профила, само су неки од облика дигиталног насиља са којима се девојке и младе жене суочавају на интернету.
“Имам твоје интимне фотографије. Послаћу их свима из твоје школе.”
“Монтирао сам твоје лице на лажни снимак. Објавићу га на интернету ако ме блокираш.”
“Џабе ме блокираш. Направићу још сто лажних профила. Знам где се налазиш.”
Овакве поруке на интернету добила је свака осма девојка у Србији. Иза претњи и уцена често стоје мушкарци из њиховог непосредног окружења – бивши партнери и познаници. Иако су свесне опасности, многе девојке и младе жене одлучују да ћуте, страхујући од последица и могућег наставка насиља.
“Када говоримо о неким блажим облицима дигиталног насиља, попут увредљивих коментара, најчешће је реч о непознатим људима који се крију иза анонимних профила. Жене су углавном уплашене с разлогом. Постоји страх да ће, уколико пријаве насиље и проговоре о њему, оно постати још интензивније и да би из дигиталног света могло да се пренесе и у физички”, наводи Ана Здравковић из Удружења за оснаживање и развој грађанки и грађана “ОснаЖене”.
Када лажни профил постане средство за узнемиравање
Када се и охрабре да проговоре о насиљу, жртве се најчешће поверавају члановима породице или пријатељима. Истраживање показује да се чак 60 одсто њих не обраћа полицији, јер верују да пријава неће дати резултате.
“Моја пријатељица је недавно доживела да се један мушкарац представља као она у групама на Телеграму и нуди сексуалне услуге у њено име. Након тога су почели да је зову различити мушкарци и узнемиравали су је данима. Она је урадила све како треба – документовала је случај, сачувала доказе и одмах отишла у полицију. Међутим, вратили су је уз објашњење да у том случају нема елемената кривичног дела”, указује Здравковић.
Пријавити претње и уцене – сачувати доказе
Стручњаци, међутим, апелују на жртве да не одустају од пријављивања насиља из страха да им нико неће веровати. Озбиљне претње и уцене треба пријавити најближој полицијској станици или позивом на број 192. За ефикасно поступање надлежних органа важно је и да докази буду правилно сачувани.
“Кључно је сачувати оригиналне поруке, корисничко име и тачан линк ка профилу са којег је узнемиравање извршено, као и фотографије, видео-записе и гласовне поруке у изворном облику. Посебно је важно да жртва не брише оригиналне поруке, не мења садржај преписке и, уколико је могуће, сачува оригинални уређај и налог на којем се комуникација одвијала”, објашњава Саша Живановић, пензионисани начелник Одељења за високотехнолошки криминал МУП-а.
Жртве не треба да осећају стид нити да ћуте
Ипак, пре доказа и технологије, струка поручује да је важно променити дубоко укорењено уверење да је жртва сама крива за насиље које преживљава.
Стручњаци поручују да жртве не треба да осећају стид нити да ћуте о ономе што им се дешава. То што се насилник крије иза лажног профила не значи да не може бити откривен и кажњен.