У просторијама Црвеног крста Србије у Београду одржана је радионица под називом “Зелена будућност, светлији почеци: Локална акција за права детета и енергетску ефикасност” намењена представницима локалних самоуправа. Представљен је програм подршке енергетски угроженим породицама са децом.
Скуп огрев, лоша изолација, старе куће, стари шпорети, ниска примања …Све то заједно значи и енергетско сиромаштво. Данијела Кривокућа сама одгаја шесторо деце и тешко успева да загреје кућу.
“Буквално треба ватра да гори 24 сата да би се одржавала температура у кући у свим просторијама …успевам некако, јесте мало теже набавити дрва, дотерати и стругати али морамо“, каже Данијела Кривокућа.
Снежана Васиљевић каже да ради као геронто домаћица, и да јој је плата 60.000 динара. Према њеним речима, греју се малим шпоретом и некако састављају крај с крајем.
Током протекле године волонтери Црвеног крста су посетили 100 угрожених домаћинстава са децом у 10 општина. Донели су им помоћ и пружили практичне савете о унапређењу енергетске ефикасности и безбедности у домовима.
Општине су добиле додатну подршку за спровођење мера зелене транзиције, посебно усмерене на потребе деце и угрожених породица.
“Мени је много драго што њих има пуно, то су све фина и лепа деца, фини људи, којима треба само мало помоћи“, каже Петар Поповић, волонтер Црвеног крста Чачак.
Наташа Цвијовић из секретара Црвеног крста Чачак рекла је да када неко уђе у породицу онда осети да зидови говоре оно што треба сви да чујемо, то је да ти људи вапе да им се помогне.
По истраживању недавно представљеном на Економском факултету Индекс енергетског сиромаштва у Србији износи 14,4 одсто.
“Постоје рањива деца широм целе Србије, а најважније је да смо поред посета спровели и анализу како бисмо видели како локалне самоуправе планирају и финансирају енергетску ефикасност“, каже Дејана Костадинова Директорка УНИЦЕФ-а у Србији.
У немогућности да плате огрев има и оних који ложе отпад па су изложени додатном загађењу, а последице највише трпе деца.
