понедељак, 06.01.2025, 00:00 -> 10:44
Извор: РТС
Православни верници у Србији обележавају Бадњи дан традиционалним уношењем и паљењем бадњака, литургијама у храмовима и породичним окупљањем за посном трпезом пред један од најрадоснијих хришћанских празника Божић, којим се прославља рођење Исуса Христа. Отац Стефан је током Јутарњег програма истакао да је долазак на литургију најважнији и да без тога Божић нема суштину.
Данас је Бадњи дан – празник љубави и помирења
Припреме за овај празник почињу 40 дана пре 7. јануара, божићним постом, који представља прочишћење духа и тела.
Бадњи дан започиње рано и траје до касно. Ујутру, пре изласка сунца, домаћин одлази у шуму по бадњак, који се тек са првим мраком уноси у кућу. Уз дрво се дарује и жито да би наредна година била плодна. Обавезно је и уношење сламе, а на тај начин се приноси жртва духу Христа који је рођен на слами.
Срби Божић обележавају од памтивека, а бадњаком, односно божићним дрветом, у кућу се уносе срећа, здравље и напредак.
Отац Стефан: Долазак на литургију је најважнији, без тога Божић нема суштину
“Мир Божји је оно што нам долази Христовим рођењем, јер је рођење Христово заправо долазак Бога на земљу. Заправо Бог постаје човек”, рекао је отац Стефан у Јутарњем програму.
Преноси да је учење Светих отаца да на тај начин што Христос постаје човек, он постаје посредник “који мири небо и земљу и мири разлике које постоје и доводи до јединства и мира и то ради из љубави”.
Јереј Стефан због тога каже да је Божић празник љубави и празник помирења.
У вези с постом, који се приводи крају, истакао је важност да осим кроз телесни пост треба и духовно постити те да је време да се опрости и помогне другим особама.
Отац Стефан каже да је за празновање Божића незаобилазан одлазак на Свету литургију.
Долазак на божићну литургију је најважнији јер, како каже, без тога нема ничега.
“Без тога је празник празан и губи своју суштину”, истакао је отац Стефан.
“Многе ствари у цркви се не могу речима пренети нити се увек могу доказати”, каже отац Стефан поводом радосног расположења које се осећа на литургији. Позвао је људе да дођу у цркву да виде и осете ту радост.
Предање о бадњаку и обичаји на Бадњи дан
Бадњак води порекло од чудесне витлејемске ноћи, када су пастири насекли и донели гране да наложе ватру поред Новорођенчета и његове Мајке. И слама која се у кућу уноси са дреновим прутићем подсећа на ону ноћ када се родио Син Божји, и када је положен у јасле на сламу.
Ове обичаје народ је наследио од предака и даље их одржава. Тако се вечерас бадњак ставља на огњиште, посипа житом, медом и вином, уз низ ритуалних радњи које треба да обезбеде здравље и напредак целе куће и породице.
У градским условима, на безбедан начин, прегори се тек покоји листић.
На Бадње вече се не спава, већ бди и очекује свечани тренутак рођења Христовог. Бадња ноћ је ноћ мира и ишчекивања радости.
По обичајном календару, данас се ништа не износи из куће.
Ко се током године са неким завадио, на Бадњи дан треба да се помири, како би Христов рођендан провео у миру и љубави. То је и подсећање да је опраштање дар Божји и једна од најтежих хришћанских врлина.
Божић је празник целе породице и зато се очекује да она током празничних дана буде на окупу, а прати га велики списак народних обичаја, попут ломљења погаче.
Обичај налаже да укућани првог госта на Божић, положајника, дарују и угосте најбоље што могу, јер он симболизује божанство.
