Подношење захтева за боравишну дозволу или пријаву адресе почиње данас на КиМ. То је објавио тзв. косовски МУП након договора о издавању боравишних дозвола и личних докумената за Србе на Космету који их досад нису имали. Нова документа потребна су им како би могли да наставе да живе и раде на КиМ након јучерашњег почетка примене приштинских закона о странцима и возилима.
Договором о издавању докумената, како је саопштила Канцеларија за КиМ, “избегнут је прогон Срба и заштићене су српске институције у јужној покрајини”. Како изгледа почетак примене договора и спорних закона? Шта чека Србе у наредном периоду?
На административном прелазу Јариње јутрос нема гужве у путничком саобрађају, док у делу за теретни саобраћај чека 20 камиона, извештава Душан Јемуовић за РТС. Прелазак преко административног прелаза одвија се уобичајено. Према запажању, постоје нејасноће међу људима, јер не знају ко може возити аутомобиле на КиМ са овлашћењима, а ко без.
Политиколог Огњен Гогић истиче да закон о странцима формално јесте почео да се примењује, али да су уведене додатне мере како би се заштитиле одређене категорије Срба.
“То су заправо две групе – Срби који живе на КиМ и Срби који тамо бораве и раде“, објашњава Гогић.
Прву категорију, како је рекао, чине Срби који живе на КиМ, али до сада нису могли да добију косовска документа.
“Имамо људе који су рођени на Косову или тамо живе цео живот, али нису могли да добију документа. Један од разлога је што су рођени у породилиштима у централној Србији, па косовске институције нису признавале те документе“, каже Гогић.
Како је навео, другу категорију чине они који су се доселили на КиМ због брака.
“Имамо Србе из централне Србије или Републике Српске који су се венчали са особама са Косова и тамо живе, али нису могли да добију документа јер венчани лист није био признат“, додаје он.
Према договору, људи из обе ове категорије требало би да добију могућност да регулишу свој статус.
“Реч је о лицима која на Косову живе деценијама и не могу се посматрати као странци“, наглашава политиколог.
Како ће се договор примењивати
Ипак, он изражава бојазан према функционисању договора у пракси.
“Једно је договор, а друго његова примена. Тек сада следи разрада у пракси која треба да омогући да се све то реализује“, указује он.
Гогић напомиње да су подзаконски акти и административна упутства донети тек непосредно пре почетка примене закона.
“Рок од три месеца је већ почео да тече, а инфраструктура за спровођење закона још није у потпуности успостављена“, каже Гогић.
Због тога очекује да би рок за пријаву могао бити продужен.
“Вероватно ће доћи до пробијања рока, јер три месеца неће бити довољно да се сва та питања реше“, истиче.
Посебна категорија запослени у здравству, школству и студенти
Напоменуо је да су посебна категорија запослени у здравственим и образовним институцијама Србије на Косову и Метохији.
За њих је, како каже, предвиђено издавање боравишних дозвола на период од 12 месеци, уз могућност продужења.
“Градоначелници десет општина са српском већином треба да доставе спискове запослених и студената, након чега би косовске институције издавале боравишне дозволе“, објашњава Гогић.
Административне препреке
Ипак, упозорава да у пракси могу настати бројне административне препреке.
“Постоји могућност да косовске институције анализирају спискове и неким лицима ускрате боравишну дозволу“, каже он.
Према његовим речима, нови договор представља одређени помак у односу на претходни период.
“Ово је позитиван искорак какав нисмо имали годинама. Постигнут је компромис – ниједна страна није потпуно задовољна, али је неки минимум интереса заштићен“, истиче Гогић.
Ипак, додаје да не треба очекивати да ће нови прописи протећи без проблема.
“Ово јесте охрабрујући корак, али не треба се превише опустити. Вероватно ће се појављивати нови изазови и проблеми у наредном периоду. У овој ситуацији охрабрује тај нови ангажман Европске уније, који ми нисмо видели годинама. Овде је Европска унија засукала рукаве и дошла са техничким решењима који су дали овaкав компромис“, закључио је Гогић.
