“Заједно против самоће”, порука која путује светом поводом Дана особа са Дауновим синдромом. Процењује се да у Србији са овом сметњом живи око 3.500 људи, а у знак подршке одржане су бројне манифестације широм земље.
Шетњом кроз центар престонице, родитељи и деца са Дауновим синдромом пети пут нас упознају са “хромозомом љубави”. Додатни 21. хромозом који имају људи са овом сметњом ментално их задржава на дечјем узрасту.
“Хромозом вишка им даје и вишак љубави коју деле свуда около. Уколико сте добар човек и приђете им на нормалан начин са љубављу, ту љубав ће вишеструко узвратити”, прича Марија Марјановић, мајка детета са Дауновим синдромом.
Према њеним речима, искуство са дететом са сметњама у развоју је специфично.
“Не могу да кажем да је лако, изискује пуно труда целе породице. Особе са Дауновим синдромом нису много различите од нас – више смо слични него различити”, каже Марјановићева.
Симбол различитости су и распарене, шарене чарапе. У знак подршке носили су их и родитељи деце са другим сметњама у развоју, који су организовали пријатељску утакмицу на Ади. Подршку су пружали и плетењем чарапа.
Да могу и да глуме и певају, доказали су представом изведеном у Књажевско-српском театру „Јоаким Вујић“ у Крагујевцу.
“Битно нам је да покажемо шта све могу, као и да анимирамо људе који своју децу остављају у домовима и не воде их у удружења нити их активирају”, истиче Биљана Радовановић, председница удружења “Даун” Крагујевац.
Председница Савеза удружења за помоћ особама са Дауновим синдромом, Снежана Миливојевић, указује да они изгледају као деца која добро функционишу, али им је потребна помоћ и изискују асистента уз себе.
“Особе које заврше школу остају код куће јер, нажалост, дневни боравци су у минусу и тамо се чека на ред”, каже Миливојевићева.
Када остану код куће, губе потенцијал да раде и буду активни чланови друштва. Да су за то способни доказује кафић “Даун” у Крагујевцу, у коме посетиоцима измамљују осмехе већ две године.
