Група израелских војника, под жестоком ватром из аутоматског наоружања, на носилима је покушавала да унесе рањенике у хеликоптер, делимично скривеном у облаку прашине у једном од села на југу Либана.
Пуцњава је почела пошто је колона багера и дизалица, праћена оклопним возилима и тенковима ушла у село, намерна да га сравни са земљом, како би се овај део Либана очистио од бораца Хезболаха. Сва четворица рањених су, јављају израелски медији, издахнули на путу ка болници.
До мрака, село је практично сравњено са земљом.
Припадници Хезболаха су се повукли неколико стотина метара даље, на следећи од безбројних положаја које ова организација већ деценијама прави у овом делу државе, спремајући се за наредни сукоб са Израелцима.
Бескрајни рат против Хезболаха
“Борбе у Либану, како ствари стоје, неће бити окончане пуним разоружањем Хезболаха”, рекао је неколико сати касније један од високопозиционираних официра израелске војске, признајући да бесомучно бомбардовање и силан политички притисак на либанску владу нису произвели ефекат који су Американци и Израелци очекивали.
У најбољем случају, сматрају Израелци, нови напади и даљи продор израелских снага могли би довести до уништавања Хезболахових упоришта јужно од реке Литани и нанети нове губитке овој милицији.
Али, већ две године дуги ваздушни удари на Хезболахове лидере, командне центре и бункере у Бејруту и долини Бека неће изазвати колапс организације, која већ деценијама игра одлучујућу улогу на политичкој сцени Либана.
Револуционарна гарда и реорганизација
Пре свега годину и по дана све је деловало потпуно другачије, јер је Израел у великој шпијунској операцији дигао у ваздух Хезболахова средства за комуникацију и суштински збрисао читав ешалон кључних оперативаца, да би у неколико узастопних ваздушних удара ликвидирао и главне лидере, укључујући Хасана Насралаха.
Израелци су, истовремено, непрестано гађали куће припадника Хезболаха, плашили чланове њихових породица, што је владу Либана, застрашену да би земља опет могла склизнути у катастрофу, навело да покрене процес разоружања ове милиције, што је посматраче навело на закључак да се Хезболаху, после деценија доминације, полако ближи крај.
У међувремену, у Либан је стигла нова група од око 100 официра иранске Револуционарне гарде, који су за свега неколико месеци променили структуру командовања, децентрализовали процес одлучивања и увели низ протокола који су, после неколико година, спречили да информације одмах падну у руке израелским обавештајцима.
Хезболах је, пак, 2. марта у свет послао савим другачију поруку, пошто је салвом пројектила обзнанио да ће борити на страни Ирана, те по други пут за свега три године заратити са Израелом.
Девет дана касније, Иран и Хезболах извели су први координисани напад на Израел.
Залуд обећања
“Обећања одлучујуће победе над Хезболахом не одговарају стању на терену”, оценио је дневник Харец, пошто је у једном дану на територију Израела испаљено око 100 пројектила и дронова у чијим је експлозијама страдало најмање десет војника.
Одмах затим, израелски премијер Бенјамин Нетанјаху поновио је обећање које је дао нацији још 9. октобра 2023. године, рекавши да ће “променити изглед Блиског истока” и уништити мрежу иранских савезника, укључујући Хамас у Појасу Газе, Хезболах у Либану, Хуте у Јемену и на концу, режим у Техерану.
У израелским нападима на Либан је до сада страдало око 1.400 људи, за које Тел Авив тврди да су већином припадници Хезболаха, док локални извори сматрају да се страдало око 400 припадника ове милиције, док су остале жртве махом цивили и случајни пролазници.
Слаба либанска влада, која је пред почетак новог таласа сукоба једва успела да очува економски систем државе, ставила је војно крило Хезболаха ван закона, надајући се да би на тај начин могла зауставити напредовање Израела, који је у међувремену заузео 10 одсто територије и у бег натерало око милион становника југа те државе.
Очајнички потез либанских власти
Очајнички потез Бејрута није произвео очекиване резултате, јер је Нетанјахуова влада одмах оценила да је учињено “премало”, те да је “прекасно” да би се зауставила операција рушења насеља на југу Либана.
У таквим условима, трећа генерација бораца Хезболаха непрестано се бори против деце израелских војника, који су села на југу Либана већ једном заузели – током сукоба осамдесетих година.
На тај начин, Либан је постао главни фронт израелског рата против Ирана у којем, попут сукоба у Гази, Нетанјахуова влада има јасну визију првих потеза, али никакав план о окончању рата.
Обе стране, Хезболах и Израел, са приличним страхом чекају истек још једног ултиматума америчког председника Доналда Трампа, који је обећао да ће “отворити врата пакла” уколико Техеран не пристане да отвори Ормуски теснац.
Опис Трамповог пакла укључују напад на острво Харг, уништавање рафинерија и складишта горива, енергетске инфраструктуре, мостова, владиних објеката и термоелектрана.
За Израел то значи да ће морати да прими сву силу освете, чија ће ударна песница бити управо Хезболах, недовољно јак да победи, али сасвим способан да стотине хиљада Израелаца натера да сате и дане проводе у склоништима.
Решавање проблема који представља Хезболах, тврди израелска војска, захтевало би окупацију читаве територије Либана, што Тел Авив и остатак света одбацују као немогуће.
“Идеја да се Хезболах насилно разоружа није реална”, рекао је крајем прошле године специјални амерички изасланик Томас Барак.
