Берза у престоници Републике Кореје Сеулу је током протеклих месец дана доживела више падова – просечна вредност акција стропоштала се за скоро 30 процената за само три недеље. Најцрњи дан био је уторак 23. јун, када су акције пале за чак десет досто.
Том наглом клизању претходио је годишњи раст вредности акција од близу 200 посто (Вештачка интелигенција лансирала берзе у Сеулу – економисти упозоравају на могуће пуцање мехура | Економија | РТС). Но, тај снажни раст практично су на својим плећима носиле само две компаније – произвођачи врхунских меморијских чипова “Самсунг електроникс” и “СК Хајникс”.
На њих је пред поменути крах отпадао лавовски део од чак 56 одсто вредности свих две стотине репрезентативних јужнокорејских компанија које су конституенти композитног берзанског индекса “КОСПИ”.
Људи као мрави – масовно учешће грађана у берзанској трговини
Звучи невероватно, али вредност акција “СК Хајникса” се за само 12 месеци, од лета прошле до почетка лета ове године, била удесетростручила. Ни акције “Самсунг електроникса” нису биле за бацање – и оне су у истом периоду биле скочиле за пет пута. То је било остварење најсмелијих или, боље рећи, најлуђих снова свих инвеститора, нарочито оних ситних – обичних јужнокорејских грађана.
И у томе лежи трагичност берзанског лома у Сеулу: у Републици Кореји чак 14 милиона грађана спекулише на тржишту акција. Укупна популација те земље износи 51 милион, што значи да више од четвртине становништва учествује у трговини акцијама.
За оне најстарије то је начин да се стекне пензија, јер је национални пензиони систем у тој земљи уведен тек крајем осамдесетих година прошлог века, па многи морају сами да се сналазе да обезбеде приходе за старост.
За средовечне, то је начин да се обезбеди додатни приход за образовање деце, куповину аутомобила или путовање, а за младе, да некако зараде за дом, будући да њих већ дуже време муче пренадуване цене некретнина.
Поред поменутих економских разлога, иза тако велике стопе учешћа налазе се и нове технологије – апликације које су лаке за коришћење, вештачка интелигенција и алгоритми који аутоматски прате и реагују на кретање цена, али и политика државе, која је у више наврата позивала народ да се укључи у ту трговину и за то нудила одређене пореске олакшице.
Управо су обични грађани (мали инвеститори) ти који су, у жељи да се домогну акција произвођача чипова “СК Хајникса” и “Самсунга електроникса”, у протеклих годину дана гурали акције тих компанија на горе, у небеске висине.
Ово стога што су те акције, због праве помаме за вештачком интелигенцијом, која се физички базира на полупроводницима (чиповима), схватили као талисман за богаћење епских размера и панацеју за све економске муке у животу.
Куриозитет је да су у Јужној Кореји ти мали индивидуални инвеститори познати као “мрави”, јер их је пуно и сами по себи не могу ништа да промене, али као маса која делује истовремено у истом смеру могу да преплаве тржиште и пресудно утичу на његова кретања.
Масовно учешће – масовни губици
Проблем је у томе, што док су халапљиво куповали акције поменутих предузећа они нису користили само своја средства, већ и велике суме новца позајмљене од брокерских кућа.
А када нешто полети јако високо, оно потом падне врло ниско. Како је временом постајало све јасније да америчке компаније попут “Опен АИ, “Мајкрософта”, “Гугла” и “Амазона”, заправо нису у стању да преко вештачке интелигенције зараде новац који би оправдао стотине милијарди долара улагања и како је расла свест да њихови кинески конкуренти могу да услугу сличног квалитета понуде за десет пута мању цену, на сеулској берзи је почело да сазрева схватање да ће наведене мега компаније вероватно упасти у велики финансијски минус и да стога потражња за јужнокорејским чиповима неће бити тако велика како се веровало или маштало.
Односно, једноставно речено, дошло је до освешћења – које се берзанским жаргоном зове “корекција”.
Страшна корекција
Наравно, реч је о корекцији надоле, па је КОСПИ за четири недеље, закључно са 20. јулом, изгубио више од четвртине своје вредности (27 одсто), срозавши се са преко 9.100 на само 6.615 вона. Већи пад спречен је административном интервенцијом, али за пуно јужнокорејских грађана већ је било прекасно.
Наиме, до средине јула корејски брокери су већ били припретили гашењем рачуна за трговину акцијама чак 1,2 милиона својих клијената, јер су се ови због драстичног пада вредности акција одједном нашли у великим дуговима.
То практично значи да корисници рачуна, да би вратили дуг брокерима, морају сместа да продају своје акције, макар били у губитку, и уплате суму коју су дужни – у случају да то не учине сами, брокерска кућа преузима њихове акције и сама их распродаје.
Посебан проблем је то што многи од тих малих инвеститора нису директно поседовали акције “СК Хајникса” и “Самсунга”, већ (спекулативне) финансијске производе који се заснивају на њима и процентуално доносе дупло више профита од саме акције када она расте, али и дупло више губитка када она пада. Тако пад од 30 посто у вредности акције предузећа може да за инвеститора значи губитак од 60 одсто у капиталу који поседује.
Јужнокорејски медији јављају да су, отуд, ликвидирани рачуни око 360.000 субјеката и да су мали јужнокорејски инвеститори изгубили око 3,45 билиона вона (око 2,3 милијарде америчких долара).
Оно што посебно брине, истичу економисти, је да пад берзе и нагло сиромашење грађана инвеститора у Јужној Кореји може да буде увод у сличне догађаје у САД и Јапану, где је вредност берзи такође исувише надувана због (пре)великих очекивања везаних за вештачку интелигенцију и полупроводнике, у условима када је држава реално гледано у тешкој економској кризи због инфлације, растуће несташице енергената и ретких метала, те опште геополитичке нестабилности и неизвесности.
