На данашњи дан, пре 65 година, лидери 25 држава предвођени Титом, Насером и Нехруом, у Београду су основали Покрет несврстаних. Колико Покрет, који данас броји 120 чланица, успева да остане један од глобалних фактора међународних односа.
Јубилеј оснивања Покрета несврстаних у Београду – одјек идеје из 1961. у новим геополитичким околностима
Пре 65 година, Београд је шест дана био центар светске политике. Скуп је предводило 25 лидера. У сенци подела на два блока, Хладнoг ратa на врхунцу и страха од нуклеарног сукоба.
Деветнаест дана пре почетка конференције почела је изградња Берлинског зида. Првог септембра 65. док су у Београд пристизале званице и почињале седнице Прве конференције несврстаних, изведена је и прва совјетска нуклеарна проба после готово три године мораторијума.
“Ми смо 1961. године настојали да Несврстани покрет, створимо као брану хегемонистичким утицајима два супростављена блока и у томе смо успели. Тада у Београду смо имали 25 земаља а данас Покрет несврстаних броји 120 земаља. Он је заиста био цело време један од глобалних фактора међународних односа. То је била идеја његових оснивача Тита, Нехруа и Насера. Током целог овог периода од 65 година Покрет је задржао тај ванблоковски карактер, самостални карактер у међународним односима”, рекао је Данило Милић, амбасадор у пензији.
Идеја да државе, без обзира на величину и моћ, треба да имају право на глас
Шездесет пет година касније на истом месту окупиће се представници покрета. Рат у Украјини, сукоби на Блиском истоку, односи великих сила, енергетска безбедност, климатске промене, све бржи развој вештачке интелигенције – и питање ко ће од тог напретка заиста имати користи.
У Београд се не враћа, кажу, историјска слика, враћа се и идеја да државе, без обзира на величину и моћ, треба да имају право на глас.
“Ако погледате госте који долазе нису гости из непосредног окружења, већ неке од највећих земаља глобалног југа и земаља у развоју. И сама чињеница да су они спремни да дођу у Београд, да из различитих делова света дођу и представе своје позиције, показатељ је значаја и симболичког значаја којије покрет несврставања имао од 60-тих година, као и улоге које Београд игра данас”, навео је Никола Стојановић, саветник председнице Народне скупштине и бивши државни секретар у Министарству спољних послова.
“Данашње чланице воде несврстану политику, али се прилагођавају садашњој ситуацији”
Несврставање у тренутним геополитичким околностима, када се очекује од много већих играча да се определе и заузму страну, намеће позицију за оне мале како да одиграју и да је сачувају.
“Теже је одржива сада него пре 60 година када смо имали две суперсиле и само смо се према њима опредељивали, критички. и сараднички смо и подржавали неке њихове иницијативе у прилогу миру и разоружању, али исто тако смо се супростављали њиховој хегемонији на разним континентима. Данас имамо 120 земаља које у суштини воде несврстану политику, али се прилагођавају садашњој ситуацији, која је различита од 60-тих година јер сада имамо више сила и више неких фактора регионалних и светских који резонују да треба да намећу своје интересе и да мале земље воде рачуна о томе”, навео је Милић.
“Очекујем да ће поруке које се буду пласирале и са српске стране и са других страна на овом скупу бити поруке поштовања међународног права, Повеља Уједињених нација, поштовања принципа попут територијалног интегритета и суверенитета земаља, немешања унућашња питања, права сваког да изнесе своје мишљење и поруке да су мултилатерализам, дипломатија и дијалог најбољи начини да се решавају проблеми”, рекао је Стојановић.
Парк пријатељства – симбол Покрета несврстаних
Историја се враћа и у Парк пријатељства – где су 1961. стабла садили Тито, Нехру, Насер, биће засађена нова “дрвећа мира”.
Парк је и настао поводом Прве београдске конференције – симбол међународног скупа, временом је постао дипломатска традиција, а сутра ће добити нови слој.
