Србија је заузела коначан став о будућим власничким односима у НИС-у и припремила је предлог МОЛ-у на који очекује одговор у понедељак, изјавила је министарка енергетике Дубравка Ђедовић Хандановић. На преговорима је претходних дана, према њеним речима, постигнута сагласност у више питања, али неколико их је остало отворено.
Брокер Бранислав Јоргић каже да ће тада бити јасно да ли постоји простор за договор.
“У понедељак долази коначан одговор од стране МОЛ-а. Србија је поставила своје црвене линије и већ у понедељак-уторак ћемо знати позицију”, поручио је Јоргић.
Додаје да ће исход преговора показати да ли ће доћи до договора или ће се отворити нови преговарачки процес.
“Све карте су отворене, треба донети одлуку и завршити ту партију. Или, ако нема договора, отворити нову”, истиче Јоргић.
Рафинерија у Панчеву у средишту преговора
Јоргић указује да је рад панчевачке рафинерије кључна тачка спора, јер она тренутно има значајан удео у снабдевању тржишта.
“Рафинерија у Панчеву је покривала око 80 одсто велепродају и 50 одсто малопродају”, навео је Јоргић.
Према његовим речима, постоји простор да Рафинерија у Панчеву настави да функционише без већих ограничења, али ће исход зависити од договора свих страна.
“По мом мишљењу, постоји простор да Рафинерија у Панчеву нормално функционише, али ћемо тек након договора знати да ли МОЛ жели НИС као целину или жели да купи у суштини тржиште Србије”, додао је Јоргић.
Неизвесност око власништва, мањинских акционара и будућих инвестиција
Јоргић указује да бројна питања остају без одговора – од статуса Петрохемије и нафтних поља, до судбине мањинских акционара и будућег статуса НИС-а на берзи.
“Немамо податке шта ће се десити са Петрохемијом, о судбини нафтних поља, шта ће се десити са рудном рентом, нити са 14 одсто мањинских акционара, а немамо ни податке да ли ће НИС остати и даље берзанска компанија на коју ће се примењивати закони који регулишу тржиште капитала”, наглашава Јоргић.
Додаје да је важно и питање права прече куповине.
“Другим речима, да ли ће право прече куповине којe смо ми имали у претходном уговору са Гаспромом, а које из неког разлога није коришћено или није могло да се користи, да ли ће оно остати сад у договору са МОЛ-ом и на крају судбина да ли ћемо имати тај међудржавни споразум који је био најављиван. Да ли ће тиме бити предвиђена и изградња нафтовода од Новог Сада према Мађарској”, истиче Јоргић.
Поред тога, напомиње, било је прича о АДНОК-у.
“Причали смо доста о АДНОК-у – за сада се он не помиње. Да ли он остаје у игри или не”, додаје Јоргић.
План Б и Ц – могућ нови партнер или државни откуп
У случају да договор са МОЛ-ом не буде постигнут, Србија има алтернативне опције, потврдила је министарка енергетике.
“Ми немамо јавне податке шта значи тај план Б или план Ц. Има више ту могућности које су сврстане или у план Б или Ц”, поручује Јоргић.
Јоргић наводи да те опције могу да укључе наставак разговора са руском страном, проналажење новог партнера или чак државни откуп удела.
“Прво је да се обнови разговор са Русима, да ли они можда су променили мишљење и желе да тај пакет продају Србији. Друго, да се обаве разговори са неком другом нафтном компанијом, рецимо са АДНОК-ом – да ли он остаје и даље заинтересован за куповину, сада уместо дела тог пакета да узме цели или нека нова нафтна компанија”, каже Јоргић.
“Увек стоји оно решење да држава изврши практично принудни откуп од руске стране, да изврши исплату по процењеној цени. То евентуално за последице може имати погоршање односа са Русијом. Уколико то не буде у договору са руском страном, може утецати на практично снабдевање гаса, на цене и геополитички став Русије визави Србије”, објашњава Јоргић.
Поручује и да је Србија до сада могла да упути понуду за преузимање од осталих акционара, укључујући ту и 14 одсто малих акционара.
“Уколико упути понуду свим акционарима, то значи и Гаспрому, Гаспром би морао да се изјасни да ли хоће да прода или неће. То је значи само понуда. Уколико хоће, онда настављамо даље разговоре. Ако неће, ми се концентришемо на ових 14 одсто мањинских акционара. Ја верујем, уколико би дала неку добру цену, да би практично могла да дође до неких седам, осам, девет одсто додатних акција од тих 14 одсто и повећала своје власништво између 36 до 40 одсто. Свакако то врши притисак на остале власнике, то значи и на Гаспром да озбиљније схвати ту понуду, односно процес продаје тих акција и МОЛ-а који је потенцијални купац”, указује Јоргић.
Тиме, како наводи, повећава се учешће Србије и дају већа права у смислу доношења кључних одлука о будућем пословању НИС-а.
Регулатори и санкције кључни фактор
Преговори о куповини НИС-а тренутно су у најосетљивијој фази због строгих међународних регулаторних правила, поручио је Ђерђ Бача, извршни директор за стратегију МОЛ-а. МОЛ је, како је рекао, постигао обавезујући договор с продавцем, али је финализација трансакције сложена, зато што је неопходно потпуно усклађивање са западним санкцијама против Русије.
“Говоримо о ОФАК-у, односно да МОЛ буде прихватљив партнер за америчку страну, али и о начину исплате купопродајне цене преко специјалног рачуна који би био под контролом вероватно ОФАК-а да могу да се врше плаћања за робу од руске стране само она која није на листи санкција према Русији”, каже Јоргић.
Поред тога, неопходна је и сагласност европских и домаћих тела за заштиту конкуренције, због повећања концентрације на регионалном тржишту нафте.
“С обзиром да се врши повећање концентрације на источном тржишту Европске уније – имамо Словачку, Мађарску, Хрватску и Србију, Kомисија треба да да сагласност на то. И коначно наша Агенција за заштиту конкуренције такође треба да да сагласност за тај купопродајни уговор”, закључује Јоргић.