“У Мадриду гробница од злата, у њој лежи вођа свих Хрвата”, пустио је Дабро глас на манифестацији Покладно јахање у Вуковарско-сријемској жупанији.
Између строфа и коментар: “Само за Милорада.”
Песма велича усташког поглавника Анту Павелића, који је 1959. сахрањен на мадридском гробљу Сан Исидро, а од свих Милорада препознао се онај коме је песма и била “поручена” – председник СДСС-а и саборски заступник српске заједнице у Хрватској Милорад Пуповац.
Пуповац је казао да та песма, као и друге у којима се велича усташтво, представљају величање зла и претњу не само њему него и Србима и припадницима других мањинских народа.
“Ово, као и друга слична певања, представља непријатељски чин према уставном поретку и самој Републици Хрватској”, рекао је Пуповац.
Дабро је одговорио и њему, али и осталима који су га критиковали, преко свог Фејсбук налога.
“На свом ћу шору, у своје слободно време и са својим пријатељима певати што ми се пева, па и песме о шпанском главном граду, а ‘либерали’ нека пате”, поручио је.
Бура на Тргу Светог Марка, владајућа коалиција пред испитом
Ипак, видео-снимак Дабре који велича Павелића произвео је праву буру у Хрватској, па и међу коалиционим партнерима у влади Андреја Пленковића.
И док Државно тужилаштво саопштава да ће испитати читав случај, чланица владајуће коалиције Весна Вучемиловић нуди “рационално објашњење” – “музичка криза траје већ месецима”.
“У неким другим државама коалиције имају проблема због буџета, а у Хрватској због песама и певача”, изјавила је Вучемиловићева.
Ипак, активиста за људска права из Загреба Зоран Пусић тврди да није реч само о “музичким моментима”.
“Песма која велича Павелића јесте претња не само Милораду Пуповцу него и Србима у Хрватској, а увреда је заправо за сваког нормалног грађанина Хрватске. Замислите да неко данас говори у Немачкој о Хитлеру као вођи свих Немаца, да ли би то била увреда за Јевреје или за Немце”, сликовито објашњава Пусић.
Ридикулозна изјава неодговорног човека
Отуда иступ некадашњег министра и актуелног саборског заступника назива срамотним.
“Може се подвести под ридикулозну изјаву једног неодговорног човека и као пример изреке ‘чега се паметан стиди, будала се тиме хвали'”.
Међутим, Пусић упозорава да је проблем знатно већи јер су у Хрватској прошле године различити догађаји “показали промену онога што је нормално”.
“Рекао бих да је то промена парадигме”, истиче Пусић.
Ту пре свега мисли на наступе Марка Перковића Томпсона.
“Нешто због чега вас је полиција могла привести и казнити као прекршај, узвикивало је стотине хиљада људи на стадиону, усташки поздрав ‘За дом спремни’, који је симбол усташизације”, подсећа овај активиста.
Оштре реакције из Републике Српске
Песме које величају Павелића нису на репертоару Марка Перковића Томпсона.
Барем не директно, мада у строфама све друго не недостаје.
Његова два концерта у Широком Бријегу одржана овог викенда у Федерацији БиХ ујединили су представнике Републике Српске у осуди и захтевима да се његови концерти забране.
Подсећају да је концерт на којем се поздравља усташким поздравом одржан на свега 50 километара од Пребиловаца, где су управо усташе уништиле 52 породице, а 36 огњишта је угашено.
Пусић каже да је тај концерт имао за последицу и реакцију – протест израелске амбасадорке у Сарајеву упућен Влади БиХ.
“Хрпа младих људи, клинаца поздравља са ‘зиг хајл’, усташким поздравом. Забрињавајуће је што хрватска влада на то неадекватно реагује, односно све време те ствари умањује”, упозорава Пусић.
Премијер Андреј Пленковић је ипак реаговао на музички избор коалиционог колеге Јосипа Дабре.
“Песма је потпуно непримерена. Осуђујемо такво понашање заступника Дабре. Разговарао сам о томе с председницима ДП-а и ХСЛС-а. Имаћемо састанак коалиције и затражити од заступника Дабре да се таква пракса не догађа. Претпостављам да ће се колеге из ДП-а огласити о томе”, казао је Пленковић и одбацио могућност да би овај догађај могао да угрози актуелну владу без обзира на то што је Домовински покрет, чији је Дабро угледни члан, онај тас на ваги у бројевима који у Сабору даје легитимитет Пленковићевом кабинету.
Утицај “прошлости” на младе у Хрватској
С друге стране, Пусић упозорава да су кључни коментари у одбрану Дабре били да се не треба “стално враћати у прошлост”.
“Овде није реч о прошлости, о партизанима и усташама пре више од 80 година. Реч је о данас и сада, и о будућности. Када имате младе људе који су под утицајем, благоречено, неодговорних политичара и, нажалост, такође под утицајем дела Католичке цркве, тако васпитани да величају усташтво, да вичу ‘За дом спремни’, да вичу ‘Ми смо усташе”, упозорава Пусић.
Наглашава да је ово питање једно од најозбиљнијих за данашњу Хрватску. “На каквим ће вредностима и ставовима одрасти млади у Хрватској.”
Додаје да су концерти Томпсона, пре свега текстови и иконографија, умногоме поделили Хрватску.
“То је увек везано за промоцију усташтва, и сви знају да је то тако, и радикални клерикализам. То су две ствари које се повезују и које се лажно представљају као патриотизам и опредељеност за хришћанство и за веру.
Наравно, усташтво је управо супротно од тога, али смо свесни да се у Хрватској деценијама појављују графити – усташко ‘у’ са крстом и да нико од одговорних у Католичкој цркви никада није то осудио као светогрђе повезивање хришћанства са једним злочиначким режимом и злочиначким идејама”, закључује Пусић.
Срби огуглали на проусташтво
Домовински покрет је основан на “крилима” противљења употребе ћирилице у Вуковару.
Срби су 2013. и 2014. само током неколико месеци имали могућност да остварују право које је загарантовано Уставом Хрватске.
Проблем је решен убрзо након пописа становништва 2021. године, када је установљено да је Срба у Хрватској мање од једне трећине и потребног законског “цензуса” да њихов језик буде у групи “службених”.
Заменик градоначелника Вуковара Срђан Колар каже да је жалосно то рећи, али да су Срби у Хрватској већ “огуглали” на проусташке или антисрпске поруке.
“Наравно да то нису добре поруке, посебно за младе нараштаје који треба да уче о историји, а уче на сасвим погрешан начин да ако си Србин онда то није добро”, упозорава Колар.
Додатни проблем у таквом наративу је и што су Срби и Хрвати “измешани”.
“Имамо и тетке, ујаке и зетове који нису Срби, као што Хрвати имају Србе у својим породицама. Чињеница је да је то јако лоша прича, један лош начин како се то представља у јавности”, уверен је Колар.
Сматра да је гомила проблема настала пре десетак година, када је Домовински покрет изашао са својом политичком платформом независне листе.
“Они су своју политичку каријеру градили на мржњи према Србима. Није да нас то не погађа и да не реагујемо. Константно дајемо реакције, и кроз институције и странка (СДСС), представници у Сабору. Али чињеница је да то не долази до оних ушију до којих би требало.”
Ту превасходно мисли на Европску унију, у којој је Хрватска најмлађа чланица.
“Чињеница да Европа није озбиљно схватила да ова појава и поруке фактички воде у један смер који је јако лош за Хрватску”, закључује Колар.
Без озбиљних осуда и санкција
У прилог томе додаје да се у Хрватској увек “пронађе” разлог да неки поступци оправдају, па тако и “наступ” бившег потпредседника хрватске владе и величање Павелића.
“Жалосно јесте да мали број људи који су у политици то директно не осуде. Увек се пронађе неко оправдање зашто је то направљено. Или из неког личног незадовољства или се оправдава, у случају поздрава ‘За дом спремни’ да је то стари хрватски поздрав, па је то дозвољено зато што је одређена војна јединица имала и користила.
А како је пијетет према Домовинском рату неспорив и не сме се постављати у било каквом негативном контексту, онда је и то било оправдање, упркос томе што Уставни закон говори сасвим другачије и што те ознаке и ти поздрави не би смели да имају игде простора, а поготово не у медијском спектру”, истиче Колар.
Додаје да се то види по реакцијама које су дошле из врха Хрватске.
“Чињеница је да ту озбиљних санкција нема”, закључује Колар.
Јосип Дабро је 18. јануара прошле године поднео оставку на место потпредседника владе и министра пољопривреде, након што се преко друштвених мрежа похвалио видео-снимком како испаљује 15 хитаца из пиштоља ХС-2000 кроз отворен прозор, док се вози у аутомобилу у покрету.
Хоће ли величање Анте Павелића бити “окидач” којим ће бити разрешен места у Хрватском сабору ипак није питање за “милион долара”.
Много је већа дилема у ком смеру ће се величање усташких симбола у Хрватској наставити или је већ постало “парадигма нове реалности”.
