Министарка енергетике каже да Србија има краткорочне и дугорочне циљеве.
“Да имамо што више гасних интерконекција, као и интерконекција када је у питању електрична енергија, да заиста можемо да имамо највећу могућу корист од тога. Не само за наше потребе, него и у геополитичком смислу”, рекла је Ђедовић Хандановић, која је представљала Србију на министарском панелу “Испуњавање циљева до 2030 – Обавезе лидерства за енергетску транзицију”, у оквиру Самита о енергетској транзицији: Источни Медитеран и Југоисточна Европа у Атини, у организацији Фајненшел тајмса.
Србија јача гасне и електричне интерконекције
Ђедовић Хандавновић је истакла да је Србија и прва у региону која је транспоновала регулативу Европске уније када је реч о спајању са тржиштем електричне енергије ЕУ. Напоменула је да Грчка такође ту има свој интерес као земља на мору, јер до ње енергенти долазе лакше него до земаља централне Европе, али и због велике количине струје коју Грчка може да дистрибуира.
“Србија је, са друге стране, централна и највећа земља Балканског полуострва. Када сте ви земља коју нико не може да заобиђе и која има кључну и критичну енергетску инфраструктуру, онда то побољшава вашу позицију у геополитичком смислу, а знамо колико су енергетика и геополитика повезане. Ми већ улажемо у гасне интерконекције, повезали смо се са Бугарском, намера нам је да уложимо још 1,2 милијарде евра у нове интерконекције са Северном Македонијом и са Румунијом, да дођемо до нових извора гаса”, истакла је Ђедовић Хандановић.
Она је казала да се та средства односе и на ојачавање регионалних магистралних гасовода кроз нашу земљу који су стари 30, 40 година, како би се омогућила кључна гасна жила од југа ка северу.
“Од Ниша, преко Велике Плане, Батајнице до Хоргоша, али и на истоку земље, значи од Мокрина преко Банатског Двора, Београда до Панчева, да једноставно омогућимо тим улагањима да Србија може заиста да има транзитни капацитет од неких 20 до 25 милијарди метара кубних годишње, што онда потпуно има другу слику за Србију и што се тиче наше сигурности снабдевања, али и што се тиче сигурности снабдевања југоисточне Европе”, рекла је министарка.
Регионална и европска сарадња као кључ енергетске транзиције
Напоменула је да је слично и са електричном енергијом, са преносним капацитетима, где Србија такође има велики број интерконекција и градиће нове.
“Окружени смо са четири земље Европске уније и земљама балканског региона, значи морамо да јачамо те капацитете, то смо већ радили у прошлости, Трансбалкански коридор је делом и завршен, који иде од Румуније преко Србије ка Босни и Херцеговини и Црној Гори. У току су радови и на новом коридору који иде од Обреновца до Бајине Баште, па до границе са БиХ и Црном Гором, али планирамо и градњу Панонског коридора, што значи повећање капацитета и са Мађарском”, рекла је Ђедовић Хандановић.
Каже да смо са Руминијом то већ урадили и да ћемо додатно ојачати капацитете за пренос електричне енергије са завршетком Беогрид пројекта. Како је рекла, наше интерконекције биће повећане са 4.000 на 6.000 МW, што ће нам дати додатну сигурност, али је и спајање тржишта са Европском унијом од критичног значаја.
“Србија је прва у региону која је транспоновала регулативу Европске уније, тражимо од њих да буду бржи, процес верификације јако дуго траје. Очекујемо да нам Европска комисија да коментаре, можда ћемо морати неке измене у законодавству да радимо, али све су то процеси који морају да буду бржи и ефикаснији. Три године чекања на спајање тржишта је јако дуго, трпи Европа, трпи југоисточна Европа, али трпимо и ми, и у том смислу се то и рефлектује и на цене струје у југоисточној Европи које су биле знатно више прошле године од оних у Западној Европи”, рекла је Ђедовић Хандановић.
Министарка Ђедовић Хандановић је учествовала на панелу са министром енергетике и заштите животне средине Грчке Ставросом Папаставуром, министром енергетике Молдавије Дорином Јунгхиету, министарком енергетике рударства и минералних ресурса Северне Македоније Сањом Божиновском, министром грађевинарства и енергетике Албаније Енеом Каракачијем, министром привреде и одрживог развоја Грузије Мариамом Квривисвилијем. У фокусу дводневног самита, који је почео у среду у хотелу Фоур Сеасонс Астир Палаце у Атини, су енергетска транзиција, регионално повезивање, енергетска безбедност и интеграција тржишта.
