Јозеф Менгеле је побегао из Европе после Другог светског рата, а годинама су кружиле гласине да је неко време провео у Швајцарској, иако је за њим издата међународна потерница.
Историчари су у више наврата тражили приступ досијеима, али су им швајцарске власти то до сада одбијале.
Менгеле је био лекар у немачком Вафен СС. Распоређен је у нацистички логор Аушвиц у окупираној Пољској, где је вршио селекцију осуђених на одлазак у гасне коморе – процењује се да је живот изгубило 1,1 милион људи, међу којима близу милион Јевреја.
Познат као “Анђео Смрти”, одабирао је затворенике – претежно децу и близанце – за садистичке медицинске експерименте, да би их потом такође слао у смрт.
Каква је веза за Швајцарском
После рата Менгеле је, попут многих високо позиционираних нациста, брзо променио и униформу и име.
Уз помоћ лажног идентитета, у швајцарском конзулату у Ђенови, на северу Италије, добио је путне исправе Црвеног крста, а потом их употребио за бег у Јужну Америку.
Црвени крст је те документе намењивао хиљадама Европљана расељених или апатрида насталих услед рата, али су такође успели да их прибаве и нацисти у бекству од правде – нешто за шта се та организација накнадно извинила.
Дакле, каква је Менгелеова веза с Швајцарском?
Скијање на Алпима 1956. године
Иако је побегао из Европе 1949, Менгеле је 1956. године са сином Ролфом боравио на скијању у швајцарским Алпима. Та информација позната је од осамдесетих година.
Званично, после тога провео је остатак живота у Јужној Америци. Али швајцарска историчарка Регула Бохслер увек се питала је ли се Менгеле вратио поново – и то, кључно, после 1959. године, када је за њим издата међународна потерница.
Истражујући могућу улогу Швајцарске као транзитне земље за одбегле нацисте, Бохслер је открила да је аустријска обавештајна служба јуна 1961. године упозорила Швајцарску да Менгеле путује под лажним именом и да се можда налази на швајцарском тлу.
“Чини се да постоје докази да је Менгеле планирао пут у Европу 1959. године”, рекла је историчарка за Би-Би-Си. “Зашто је госпођа Менгеле изнајмила стан у Цириху?”
Стан је био у скромном предграђу, а Менгелеова породица имала је довољно средстава за нешто много луксузније. Но, био је у близини међународног аеродрома.
Бохслер је имала увид у досијее циришке полиције, који су потврдили да је 1961. над тим станом успостављен надзор; полиција је чак забележила да госпођа Менгеле вози свој “фолксваген” у пратњи неидентификованог мушкарца.
Али – да ли је то био њен муж? Хапшење траженог ратног злочинца, какав је Менгеле био, укључивало би швајцарску савезну полицију. Бохслер је 2019. поднела захтев Швајцарском савезном архиву за увид у те досијее. Захтев је одбијен. Досијеи су запечаћени до 2071. ради националне безбедности и заштите шире породице.
Бохслер није била ни прва ни последња коју су одбили. Године 2025. колега историчар Жерар Ветштајн покушао је поново. И он је одбијен. “Деловало је апсурдно”, рекао је за Би-Би-Си. “Све док су запечаћени до 2071. године, то храни теорије завере – сви говоре: ‘сигурно нешто крију’.”
Ветштајн је оспорио ту одлуку тужбом против швајцарских власти – скупоцен поступак за који је потражио групно финансирање. “Прикупили смо 18.000 швајцарских франака (17.000 фунти; 23.000 долара) за свега неколико дана.”
И тада је Швајцарска федерална обавештајна служба коначно променила став. У саопштењу издатом овог месеца, које наговештава да потпуна транспарентност можда ипак неће доћи тако скоро, стоји: “Подносиоцу жалбе биће омогућен приступ досијеу, под условима и захтевима који ће тек бити утврђени.”
Шта пише у досијеима
Нису сви уверени да ће досијеи открити много о самом Менгелеу.
Сача Зала, председник Швајцарског друштва за историју, апсолутно је “сигуран да у њима нема ничег релевантног о Менгелеу”, али сматра да би могло бити помена страних обавештајних служби или страних информатора.
Крајем педесетих израелски Мосад активно је трагао за одбеглим нацистичким ратним злочинцима, а Зала сумња да су можда били у контакту са Швајцарцима. То би давало швајцарским властима разлог да досијее држе запечаћеним, будући да се осетљиве информације у вези са страним обавештајним службама углавном редигују.
Али је ли прости помен Мосада у вези с његовим општепознатим прогоном нациста пре 70 година заиста тако осетљив? “То показује глупавост процеса укидања тајности без историјског знања”, сматра Зала. “На тај начин, администрација је хранила теорије завере.”
Швајцарска осетљивост и стид због улоге у Другом светском рату
Други историчари, попут Јакоба Танера, кажу да тајновитост око досијеа више открива о Швајцарској него што ће они икада открити о Менгелеу. “То је сукоб између националне безбедности и историјске транспарентности, а прва у Швајцарској неретко победи.”
Танер је учествовао у Бержијевој комисији деведесетих, која је испитивала односе неутралне Швајцарске са нацистичком Немачком – посебно улогу швајцарских банака.
Одлично познаје швајцарску осетљивост и стид због улоге земље у Другом светском рату, када су јеврејским избеглицама затварана врата на граници, док су швајцарске банке чувале новац јеврејских породица које су потом страдале у нацистичким концентрационим логорима.
“То је проблем за демократску државу што ти досијеи још нису отворени”, тврди Танер.
Ипак, сматра да је вероватно да је Менгеле 1961. био у Швајцарској.
Тражени нацистички ратни злочинац Адолф Ајхман ухапшен је од стране Мосада у Аргентини 1960. године, а постоје докази да су други нацисти који су побегли у Јужну Америку сматрали да су и они тамо несигурни и да би Европа – где су им пријатељи и родбина остали – могла бити безбедније уточиште.
Танер напомиње да је Валтер Рауф, још један тражени нацистички ратни злочинац који је побегао у Чиле, неко време боравио у Немачкој 1960.
Један историчар са Бержијеве комисије накратко је 1999. имао увид у неке од Менгелеових досијеа и закључио да је немогуће потврдити или оповргнути његово присуство на швајцарском тлу.
Но, то је било свега неколико редова у извештају од 24 тома о читавом рату. Досијеи су поново запечаћени; историчар је преминуо пре седам година.
“Плашим се да ће изгледати као Епстинови досијеи”
У међувремену, датум отварања досијеа није одређен, а формулација о “условима и захтевима” из саопштења Федералне обавештајне службе делује зловешто Ветштајну. “Плашим се да ћемо добити досије који је више црн него транспарентан”, каже он.
И Бохслер страхује да ће досијеи бити претежно редиговани. “Уопште не верујем властима. Плашим се да ће изгледати као Епстинови досијеи. Зашто су ти Менгелеови досијеи тако дуго били запечаћени?”
Менгеле је деценијама предмет мистерије, гласина и теорија завере.
Никада није ни ухапшен, а камоли осуђен за своје страшне злочине. Када је умро у Бразилу 1979. године, сахрањен је под лажним именом.
Али гласине су се наставиле. Године 1985. тело је ексхумирано, а 1992. ДНК тестирање коначно је потврдило да је реч о њему.
Злогласни лекар из Аушвица био је мртав.
Али – да ли је икада био у Швајцарској? Јесу ли Швајцарци једноставно пропустили да га уоче?
Јесу ли затварали очи пред потенцијално неугодним присуством, да би избегли нежељену пажњу коју би хапшење привукло? Или је, као и толико тога везаног за Менгелеа, и то само гласина?
“Можда никада нећемо сазнати праву истину”, каже Ветштајн. “Никада нећемо знати да ли је био овде… али можда можемо имати барем нешто јаснију слику.”
