уторак, 07.04.2026, 12:55 -> 16:01
Извор: РТС
Аутор: Силвија Пашајлић
Ових дана чачански професори Миљко Рајичић и Милан Селаковић у пензију су испраћени дуготрајним аплаузом ученика и колега. Такав гест био је израз захвалности за године посвећеног рада, током којих су, поред наставног градива, генерацијама ђака преносили и важне животне лекције.
Више од десет хиљада ученика у чачанској Гимназији географију је учио професор Селаковић. На крају каријере, док је пролазио школским ходником, последња генерација испратила га је у пензију громогласним аплаузом.
‘После толико година рада са ђацима сматрали смо да је потребно да се испрати један такав професор на такав начин да му се ода почаст за све што је урадио и свему што нас је научио. он није само нас учио градиво, него нас је учио и животу и да будемо пре свега добри људи”, каже Богдан Мунитлак, ученик Гимназије у Чачку.
Уз образовање, животне лекције, слажу се сви, највеће су благо које ученици носе из ђачких клупа, и као подсетник на вредности, пријатељства и искуства, трају много дуже од школских дана.
”Ако вас ученици на било који начин прославе, ако останете у њиховом сећању, ако вас испрате на начин како су испратили колегу Селаковића онда знајте да је ваш позив вишеструко успео, да сте донели онај плод због којег се јесте школовали да сте заправо сву ту децу научили ако ништа друго оном племенитом човекољубљу званом поштовање друга”, наводи Слободан Николић, професор Гимназије у Чачку.
“Сигуран сам и да је колега Селаковић свој посао веома волео да га је радио посвећено и да је у ствари основни кључ да бисте ви били цењени и поштовани и од колега и од родитеља и од ученика да посао волите, а управо овај гест то показује и то је на неки начин круна једне каријере и најбољи могући испраћај у пензију за сваког учитеља наставника и професора”, каже Иван Ружичић, директор Гимназије у Чачку.
Пријатно изненађење на крају каријере доживео је и професор физичког васпитања Миљко Рајичић из Основне школе „Др Драгиша Мишовић”. У пензију су га, у школском дворишту, аплаузом и рођенданском тортом испратили ђаци и колеге.
”За мене овај испраћај у пензију представља право задовољство доживети такво нешто од својих ученика и својих колега који су ми приредили такво нешто ја сам да кажем срећан и задовољан што сам отишао овако у пензију”, каже Миљко Рајичић, профессор физичког васпитања.
Више од саме наставе, генерације ученика оваквих чачанских професора памтиће њихову посвећеност, преданост и пример који су им пружали, остављајући трајни печат.
