У погону ће се производити хуманоидни роботи и роботи са четири ноге, а посао би, према најавама, требало да добије више од 200 људи.
Говорећи о значају инвестиције председник Привредне коморе Србије Марко Чадеж је истакао да се не ради само о још једном производном погону, већ о уласку Србије у индустрију која је, како је рекао, тек у настајању.
“Дакле, не ради се тек о још једној фабрици. Ушли смо у индустрију која се практично рађа, не у још једну фабрику”, оценио је Чадеж.
Према његовим речима, тренутак у којем Србија улази у област хуманоидне роботике посебно је значајан, јер се та индустрија данас налази у фази у којој су били мобилни телефони пре скоро две деценије или електрични аутомобили пре десетак година.
Чадеж је навео да се технологија већ развија и да следи њена масовна производња и примена широм света. Зато је, додао је, од великог значаја где ће се та технологија развијати и производити.
Посебно је истакао да би фабрика у Шапцу могла да производи више хиљада робота, док су постојеће производње у неким европским земљама знатно мањег обима.
“Ово је заиста једина велика фабрика такве врсте за хуманоидне роботе, дакле технологије која тек долази”, навео је председник ПКС-а.
Говорећи о значају инвестиције за домаћу привреду, Чадеж је подсетио да она не би била могућа без претходног искуства компаније “Минт” у Србији, њене сарадње са домаћим инжењерима и добављачима, као и искуства у пословању у Србији.
Навео је и да су значајну улогу у стварању услова за овакве инвестиције имали односи Србије и Кине, пре свега односи председника Александра Вучића и кинеског председника Си Ђинпинга.
Раст тржишта хуманоидних робота
Чадеж је оценио да ће нова инвестиција имати значајан утицај на технолошки развој Србије, указујући на брз раст глобалног тржишта хуманоидних робота.
Како је навео, у првој половини 2026. године у свету је испоручено између 19.000 и 22.000 хуманоидних робота, што представља вишеструко повећање у односу на претходни период.
Компанија “Агибот”, технолошки партнер “Минта”, према његовим речима, има значајан удео на светском тржишту. Чадеж је навео и процену “Морган Стенлија” да би тржиште хуманоидних робота до 2040. године могло да достигне вредност од око пет билиона долара.
“Дакле, то је стварно огромно. Ево, да вашим гледаоцима поједноставимо – то је ред величине целе те индустрије, отприлике као садашња вредност целе немачке економије”, навео је председник ПКС-а.
Трансфер знања и улога домаћих инжењера
За Србију, међутим, значај инвестиције није само у производњи робота, већ и у могућности да домаћи инжењери и компаније учествују у њиховом развоју, обуци и примени.
Чадеж је рекао да за то постоји неколико важних предуслова – физичко присуство фабрике и развојног центра, али и база знања и инжењера коју је Србија градила претходних година.
Као пример повезивања домаћег знања са новом технологијом навео је компанију “Take One”, која се бави снимањем покрета људи у тродимензионалном простору и њиховим преношењем у анимације и друге дигиталне садржаје.
Чадеж је открио да је компанија већ показала интересовање за сарадњу у области роботике.
“Ја сам јуче имао прилике да будем у једној нашој компанији која се зове ‘Take One’, они снимају покрете људи у тродимензионалном простору и после пребацују то у анимације, филмове и тако даље”, навео је председник ПКС-а.
Према његовим речима, знања из гејминг индустрије, у којој је Србија већ веома успешна, могу се применити и у развоју роботике, јер је за роботе, као и за дигиталне системе, потребно развити моделе којима се уче одређене радње.
Чадеж је навео да је компанија “Таке Оне” већ повезана са партнерима који раде на пројекту, како би могла да учествује у изради модела за учење робота намењених различитим индустријским погонима.
Роботи не замењују радну снагу које има, већ оне које нема
Говорећи о томе шта ће хуманоидни роботи радити у производњи, Чадеж је објаснио да ће се у наредним годинама све више користити за послове који су за људе тешки, прљави или монотони.
“Роботи не замењују радну снагу којe има, него замењују радну снагу које нема”, истакао је председник ПКС-а.
У том контексту, оценио је да роботи могу да буду одговор на проблем недостатка радне снаге са којим се суочавају компаније у Србији, али и широм Европе.
Посебну предност хуманоидних робота види у томе што је савремени свет прилагођен људима, па није неопходно из корена мењати постојеће фабрике и производне системе.
“Ми живимо у свету који је прављен за нас, за људе и зато хуманоидни роботи. Зато су хуманоидни роботи јако важни за будућност, јер ви не можете да прекомпонујете свет и фабрике преко ноћи, нити за десет година”, навео је Чадеж.
Роботика као прилика за већу продуктивност
Шира примена роботике могла би, према Чадежу, значајно да повећа конкурентност српских компанија.
Позивајући се на примере из аутомобилске и других индустрија, навео је да примена хуманоидних робота може да донесе веома значајна повећања продуктивности.
“Говоримо о тридесет пет до шездесет пет, седамдесет одсто повећању продуктивности”, навео је председник ПКС-а.
Он је оценио да је то посебно важно за Србију, имајући у виду да је продуктивност један од изазова домаће привреде – како производити више у истом временском периоду и уз бољи квалитет.
Зато, како је рекао, Србија има интерес да буде међу првима у овој области.
“Ово није тек једна фабрика. Ово је заиста сигнал да је Србија тренутно у центру рађања једне потпуно нове индустрије која ће сутра вредети милијарде и милијарде”, навео је Чадеж.
Од радно интензивне ка економији веће додате вредности
Чадеж је на крају оценио да се промена структуре српске привреде већ дешава и да је период ослањања на радно интензивне производне процесе завршен.
Као пример је навео развој домаћих ИТ компанија, али и све сложеније производе и технологије које у Србији развијају и стране и домаће компаније.
Истакао је и пример домаће компаније која је, поред пословања у кондиторском, угоститељском и сектору производње грејних тела, одлучила да покрене производњу индустријских робота и роботских руку за сортирање и паковање, у сарадњи са кинеским партнерима.
Према његовој оцени, управо такви примери показују да се српска привреда све више помера ка сложенијим производима, технологијама и пословима са већом додатом вредношћу.
“Кад погледате стране компаније које код нас послују шта производе данас у својим погонима, који су то високо софистицирани производи и технологије и шта су производиле пре пет, само пет до, до десет година, то је небо и земља”, закључио је Чадеж.