Адвокати украјинског рониоца Владимира Журављова жалиће се на одлуку Жупанијског суда у Пули да се њихов брањеник може изручити Немачкој. За одлуку су, иначе, незванично сазнали пре два дана.
“Преузећемо решење, остајемо при основи одбране коју смо већ представили, очекујемо да ће Високи кривични суд Републике Хрватске уважити нашу жалбу”, каже за DW Љубо Павасовић Висковић, један од бранилаца Журављева у Хрватској. Жалбени рок траје три дана од преузимања писане одлуке, убрајајући евентуално и предстојећи викенд.
Украјинац је приведен у Пули у августу, а Немачка га тражи под оптужбом за минирање гасовода Северни ток. Прошле године Пољска је одбила његово изручење, али је Немачка почетком овог месеца издала нову оптужницу – овога пута с најтежом квалификацијом: за ратни злочин уништавања цивилне имовине, а не како је првобитно било за кривично дело саботаже.
Уплив политике на правосуђе
Пољска одлука тумачена је кроз политичке мотиве, а тешко је поверовати да у Хрватској није присутан барем подједнак уплив политике на правосуђе.
Дамир Грубиша, бивши дипломата и пензионисани професор Факултета политичких наука у Загребу и Америчког универзитета у Риму, сматра да правне норме на том нивоу више не играју значајнију улогу.
“Нема то више везе с правом, прешло је у сферу чисте политике. Пољски председник умешао се с оценом да је посреди била ратна одбрана, а зна се ко је непријатељ, па према томе – нема изручења”, каже Грубиша за DW.
Он потврђује да Хрватска јесте дужна да у начелу поштује Европски налог за хапшење, али уверен је, каже, да и у овом предмету до изражаја долази немачки економски интерес, којег критично наглашава енергетска криза.
Глобални енергетски и геополитички хаос
“Све се преокренуло кад је Русија напала Украјину, али потребе су остале исте, док економија попушта”, оцењује Грубиша. Мишљења је да Хрватска у свему томе само настоји да се прилагоди најјачима у ЕУ, с тим да питању изручења украјинског рониоца не даје велики значај у укупном контексту. Он проблем види у томе што свет запада у глобални енергетски хаос и геополитичко стање у којем европске политичке и економске слабости долазе до изражаја крајње драматично.
“На снази је међународна завера медиокритета, дипломате су одстрањене из међународних односа. Чак су се и Хенри Кисинџер или Џон Миршајмер, да не набрајам даље, залагали за много више напора за дипломатско решење у Украјини, али одлуке се доносе подаље од икакве спољнополитичке памети. То неће испасти добро ни за Хрватску, ни за Немачку, ни за ЕУ”, закључује Дамир Грубиша.
Оспоравања изручења
И политички аналитичар Давор Ђенеро сматра да Хрватска овога пута није требало да уважи Европски налог за хапшење расписан у Берлину – напомињући уједно да је свестан колико Хрватска зависи од Немачке у економском и политичком погледу.
“Али тај наш заједнички Европски налог за хапшење ипак је сумњив због својих sub judice ограничења, а за нешто као што је ратни злочин. Тврди се да је реч о цивилној инфраструктури – али она није само цивилна, јер је грађена и за то да се омогући руска агресија на Украјину кроз коју је до тада пролазио главни европско-руски гасовод”, мишљења је Ђенеро.
“Овакво решење о изручењу, ако се одржи, врло је ризично – иако су се неугодне последице могле да се избегну. Понављам, ми смо мала, сиромашна и неутицајна чланица ЕУ, док је Пољска једна од водећих сила. А постоји тај пољски преседан, у случају истог Украјинца, који се може искористити”, указао је Ђенеро.
Колико год се чинило да је Хрватске већ заузела став, мишљења око тога несумњиво се оштро разилазе. А на коначни одговор не би требало да чекамо дуже од неколико дана по истеку рока за жалбу
.
