Хегсет: Не треба нам одобрење Конгреса за наставак рата; Пезешкијан: Aмеричка поморска блокада је продужетак војне акције

Израелско Министарство спољних послова саопштило је да је већина, око 200 учесника Глобалне флотиле “Сумуд”, која је требало да испоручи хуманитарну помоћ Гази, пуштена на слободу након задржавања на Криту, док ће двојица активиста бити спроведена у Израел ради испитивања.

У саопштењу објављеном на друштвеној мрежи Икс, наводи се да ће Саиф Абу Кешек, који се сумњичи за повезаност са, како је наведено, терористичком организацијом, и Тијаго Авила, осумњичен за нелегалне активности, бити пребачени у Израел ради испитивања, преноси Тајмс ов Израел.

Израелско министарство је саопштило да су сви остали притворени пуштени, док је мисију описало као “флотилу под вођством Хамаса” и “провокацију” усмерену на скретање пажње са, како наводи, одбијања палестинске милитантне групе да се разоружа.

Организатори флотиле позвали су на међународни притисак како би и преостала двојица активиста била ослобођена.

(Times of Israel)

Ирански председник Масуд Пезешкијан и председник парламента Мохамед Багер Калибаф траже смену министра спољних послова Абаса Аракчија, кога су оптужили да је следио упутства шефа Корпуса исламске револуционарне гарде (ИРГЦ) у нуклеарним преговорима, а да није о томе обавестио председника, саопштила су два извора упозната са ситуацијом.

Извори су за портал Иран интернешенел рекли да Пезешкијан и Калибаф верују да је Аракчи последњих недеља деловао мање као министар задужен за спровођење владине политике, а више као помоћник Ахмада Вахидија, команданта ИРГЦ-а.

(Танјуг)

Фјучерси нафте марке “брент” за јул порасли су за 1,04 долара, на 111,44 долара по барелу, док су фјучерси нафте марке “вест Тексас” порасли за 41 цент, на 105,48 долара по барелу, као последица иранске блокаде Ормуског мореуза, и америчке блокаде иранских лука за извоз сирове нафте.

Цене нафте расту од краја фебруара када су Сједињене Америчке Државе и Израел напале Иран, што је довело до затварања Ормуског мореуза и прекида испорука око једне петине светских залиха нафте и течног природног гаса, подсећају медији.

Цене нафте марке “брент” порасле су за 50 одсто само у марту.

(Танјуг)

Званичник из кабинета врховног верског вође Ирана Мохсен Коми одбацио је спекулације о здравственом стању ајатолаха Моџтабе Хамнеија и оценио их као “непријатељску пропаганду”.

Он је, међутим, потврдио да је Хамнеи био рањен током америчко-израелског напада 28. фебруара, преноси портал Иран интернешенел.

Коми, заменик за међународну комуникацију у кабинету лидера, изјавио је да се шире гласине о здравственом стању чланова руководства како би се изазвале реакције власти и потом искористиле у политичке сврхе.

“Наш најважнији задатак сада је да му помогнемо да сачува живот, јер је он сада Божји представник овде”, рекао је он. Коми је додао да је Хамнеи “био у згради погођеној у нападу у којем су погинули и други станари”, али да је “ушао у двориште неколико минута пре напада”.

(Танјуг)

Ирански министар спољних послова Абас Аракчи апеловао је на међународну заједницу да позове Сједињене Америчке Државе и Израел на одговорност због, како је навео, 40-дневног “агресивног рата” против Ирана, упозоравајући да су актуелне тензије у Персијском заливу и Ормуском мореузу директна последица тих акција.

“Тренутна небезбедност у Персијском заливу и Ормуском мореузу је директна последица америчке и израелске војне агресије против Ирана”, рекао је Аракчи у телефонском разговору са швајцарским министром спољних послова Игнациом Касисом, преноси иранска ТВ Прес.

Шеф иранске дипломатије је истакао да међународна заједница “мора да узме у обзир ову реалност и да агресоре позове на одговорност за њихова флагрантна кршења Повеље УН и међународног права”.

Он је, такође, оптужио противничку страну за више кршења прекида ватре који је ступио на снагу 8. априла, тврдећи да је примирје више пута нарушено. Швајцарски министар је поновио став своје земље о потреби за дипломатским решавањем сукоба и повратком мира у регион. Аракчи и Касис су разговарали и о билатералним односима и сагласили се да наставе консултације о питањима од обостраног интереса.

(Танјуг, ТВ Прес)

Примирје између Сједињених Америчких Држава и Ирана, које је почело 8. априла, “ставило је тачку” на непријатељства између две земље због приближавања рока када би амерички председник Доналд Трамп морао да затражи ратна овлашћења Конгреса, изјавио је високи званичник Трампове администрације. 

“У сврху Резолуције о ратним овлашћењима, непријатељства која су почела у суботу, 28. фебруара, окончана су”, рекао је званичник за Ројтерс.

Навео је да, од када је почело примирје, није било размене ватре између оружаних снага САД и Ирана. Раније су аналитичари и помоћници у Конгресу рекли да очекују да ће Трамп обавестити Конгрес да планира продужење ратних овлашћења од 30 дана, или да ће занемарити тај рок, а администрација је тврдила да прекид ватре означава крај сукоба. 

Закон из 1973. године дозвољава председнику рок од 60 дана у ком мора да оконча акцију коју је покренуо без одобрења Конгреса, а затим мора да затражи одобрење од Конгреса или продужење од 30 дана на основу “неизбежне војне потребе” која се односи на безбедност оружаних снага. 

Рат у Ирану почео је ваздушним нападима које су покренули Израел и Сједињене Државе 28. фебруара. Трамп је формално обавестио Конгрес о сукобу 48 сати касније, чиме је покренут рок од 60 дана, који истиче данас. 

Амерички министар одбране Пит Хегсет рекао је на саслушању у Сенату у четвртак да сматра да је одбројавање од 60 дана за покретање ратних операција без одобрења Конгреса заустављено током примирја.

Према америчком Уставу само Конгрес, а не председник, може да објави рат, али ограничење се не примењује на операције за које администрација наведе да су краткорочне, или да представљају реаговање на непосредну претњу.

(Танјуг)