Самит Европске уније и Западног Балкана у Тивту требало би да пошаље јасну поруку да је политика проширења и даље један од приоритета Брисела, а конкретан резултат који се очекује јесте почетак преговора о укидању роминга између Уније и земаља региона.
Европска унија и даље рачуна на чланство Западног Балкана, порука из Брисела, уочи Самита. Ипак, не очекује се да је скуп у Тивту место где ће доћи до битних одлука.
“Пре свега ће бити место разговора, а конректни резултат који се очекује је зелено светло за почетак преговора о укидању роминга са земљама региона очекује се да уочи самита земље чланице овласте комисију да започне те преговоре који би могли да доведу до укидања роминга за све земље региона до краја ове године почетком следеће што би био конретан резултат за сваког грађана”, навео је Душан Гајић, дописник РТС-а из Брисела.
Осим тога у фокусу је и усклађивање са заједничком спољном политиком, владавина права и решавање билатералних спорова, сарадња у области безбедности, питање будућности политике проширења.
Неизбежно се намеће предлог из Берлина који је дао немачки канцелар – придружено чланство за Украјину и статус посматрача за земље Западног Балкана.
“Овај предлог је изазвао доста коментара и реакција овде у Бриселу, па и критике, да прави разлике између земаља кандидата у корист Украјине, а да никоме заправо не нуди јасан пут ка чланству у некој блиској будућности”, додао је Гајић.
Симболика одржавања самита у Црној Гори
Постоји и симболика, читају познаваоци, што се самит одржава у Црној Гори, земљи коју многи у Бриселу виде као најближу чланству.
“ЕУ жели да покаже у Тивту како је она у праву и да није тачно да нико не може да уђе, макар то било држава од 620.000 величине Луксембурга. Рат у Украјини је доста тога променио и они су схватили да би неко трећи могао да се уплете на тлу Европе”, рекао је Слободан Зечевић са Института за европске студије.
Са каквим изазовима се суочава процес проширења
Оптимизам с резервом, упозорава македонски дипломата Ристо Никовски. Европска унија, оцењује, суочава се са озбиљним унутрашњим изазовима, због којих је њена способност за ново проширење ограничена.
“У Европи преовладава став да проширења не треба да буде више. Рецимо, 61 посто Немаца је против проширења, 62 посто Француза. Који ће лидер тамо да предузме такав корак кад народ то не воли не само тамо, него и у другим државама. Овај однос Западног Балкана и ЕУ личи на она времена када се говорило ‘на западу ништа ново на истоку старе приче'”, рекао је Ристо Никовски.
Било како било, кажу они који прате процес, Самит у Тивту извесно ће бити тест колико су земље чланице спремне да понуде пуноправно чланство, а колико су земље региона спремне да вуку потезе и спроводе реформе без које чланство није могуће.
