Гомила оружја остала је у рововима на западу Јемена из којих су се, после свега два дана борби, разбежале владине снаге и контролу над мореузом Баб ел Мандеб предале побуњеним Хутима.
Онима који су положили оружје, командант снага у Сани, фелдмаршал Махди ел Машат обећао је потпуну амнестију, наводећи да Хути гарантују слободан пролаз кроз Баб ел Мандеб.
“Јасно смо рекли да Црвено море и Баб ел Мандеб нису подручја на којима ћемо дозволити хаос, као да да безбедност поморског саобраћаја није предмет политичке пропаганде, већ зависи од поштовања суверенитета Јемена и прекида непријатељстава”, навео је Ел Машат.
Избијање Хута на читаву јеменску обалу Црвеног мора, накратко, подигло је цену нафте на 107 долара за барел, али се након десетак сати тржиште умирило па је и цена овог енергента пала за четири долара.
Потпуни пораз, или стратешки узмак
“Смрт Америци” и “Смрт Израелу” узвикивали су борци Хута док су улазили у места која су, колико почетком седмице, контролисале власти у Адену, постављајући сценографију за нови велики сукоб ривалских снага на Блиском истоку.
“Стратешки узмак”, како су власти у Адену објасниле развој ситуације на фронту уследио је пошто су владине снаге покренуле серију акција против Хута, рачунајући да ће на тај начин пореметити линије одбране побуњеника и повратити контролу нд целом територијом Јемена.
Овај план авијацијом и дроновима подржала је Саудијска Арабија, коју Хути оптужују да је од почетка новог таласа сукоба, извела око 100 напада на њихове положаје. Од јутра, саудијска авијација бомбардовала је аеродром у Мохи, свега неколико часова пошто су га заузели хутски борци.
План власти у Адену распао је после серије контраудара побуњеника у којима су, један за другим, падали положаји и градови, које су до тада контролисале владине снаге.
До јутра, борци Хута контролисали су целу обалу Јемена према Црвеном мору, укључујући и сва острва, чиме су суштински успоставили пуну контролу над Баб ел Мандебом.
Од тог тренутка, кроз овај мореуз прошло је свега шест бродова. Свега дан раније, кроз Баб ел Мандеб прошло је 30 бродова.
Слична ситуација је и у Ормуском теснацу, око којег се месецима боре Америка и Иран, па је кроз тај мореуз за 24 часа прошло свега седам теретних бродова.
Власти у Адену за колапс војске криве иранску Револуционарну гарду, чији су инструктори, наводно, водили операције Хута у последњих неколико дана. У борбама су, како су јавили јеменски медији, убијена два иранска и један либански држављанин.
Битка за Јемен
Одмах затим одржана је и хитна седница Савета за националну безбедност, на којем су представници војске изнели планове за преузимање иницијативе на неколико фронтова.
“Ово није битка за једно место, област, или положај – ово је свенародна борба за успостављање суверенитета на читавој територији Јемена”, саопштио је Савет за националну безбедност.
Готово истовремено, Саудијци су, наводно, у помоћ позвали Пакистанце на основу трипартитног споразума из Меке, који је осим ове две државе потписала и Турска. Према овом документу, напад на једну чланицу савеза представља напад на све три, али ова тачка споразума, до сада, ни једном није била активирана.
Пакистан је, ипак, одмах успоставио нову линију комуникације са Ираном, најважнијих спонзором Хута, покушавајући да спречи додатну ескалацију кризе.
Шеф пакистанске војске, фелдмаршал Асим Мунир је, током јутра, разговарао са иранским министром спољних послова Абасом Арагчијем, али за сада није познат исход овог разговора.
Саудијски престолонаследник Мухамед бин Салман је, у међувремену, чак два пута разговарао са америчким председником Доналдом Трампом, тражећи да Американци нападну положаје Хута, али је Вашингтон тај захтев одбио, јавља Аксиос.
Ипак, у Ријад је у четвртак увече допутовао шеф Централне команде оружаних снага САД, адмирал Бред Купер.
Зашто су Хути побеснели
Серија сукоба почела је још у јулу, пошто је Саудијска Арабија испалила салву пројектила на аеродром у Сани, на који је у том тренутку слетао авион који је представнике Хута возио са сахране иранског верског лидера Алија Хамнеија.
Хути су, одмах, узвратили борбеним покличем “смрт Америци” и распалили по Израелу, Саудијској Арабији, бродовима у Баб ел Мандебу и ривалским фракцијама у Јемену.
Њихова офанзива, названа и “Јуриш на Баб ел Мандеб” за циљ има контролу над узвишењима око Таиза, одакле, страхују посматрачи, могу да гађају бродове који, кроз ова теснац, покушавају да се домогну Црвеног мора и даље Суецког канала.
Рат у Јемену, са мањим или већим паузама траје још од 2014. године, када су Хути заузели престоницу Сану и натерали владу да утекне у Саудијску Арабију.
Примирје се, некако, одржавало све до октобра 2023. године и упада Хамаса у Израел, након чега су Хути стали на страну Палестинаца и пројектилима и дроновима засули израелске луке и градове.
Највећи проблем, напади Хута направили су у Црвеном мору, где су суштински драматично пореметили поморски саобраћај и бродарске компаније натерали на 6.500 километара дужи пут око Рта добре наде.
Враћајући поморски саобраћај на руту која је у великој мери напуштена после отварања Суецког канала 1869. године, Хути се сматрају директним кривцима за значајна повећања цена превоза и осигурања, али и велика кашњења испорука.
