Централна банка очекује да инфлација за ову годину износити у просеку 3,6 одсто, док је у претходној пројекцији то било 3,3 одсто, речено је на представљању мајског Извештаја о инфлацији који је усвојио Извршни одбор НБС 7. маја.
Гувернерка Јоргованка Табаковић је рекла да ће инфлација у остатку текућег тромесечја и у трећем тромесечју и у просеку износити у оквиру граница циљане инфлације, а да је НБС ревидирала прогнозу привредног раста због заоштравања геополитичких тензија услед рата на Блиском истоку.
“Истовремено, због утицаја продужене глобалне неизвесности на инвестиционо поверење, још од прошле године раст економске активности у 2027. години ревидирали смо са 5,0 на 4,5 одсто”, рекла је Табаковићева.
Она је навела да ће знатан раст светске цене нафте и других примарних производа, у комбинацији с ниском базом из септембра прошле године услед примене уредбе којом су марже у трговини на велико и мало биле ограничене на 20 одсто, утицати на то да се инфлација крајем текуће и почетком наредне године привремено нађе благо изнад горње границе циља.
“Након тога, инфлација ће успоравати и вратити се у границе циља с обзиром на то да је већ у другом тромесечју 2027. у просеку видимо на горњој граници циља”, рекла је Табаковићева.
НБС, каже, наставак постепеног успоравања очекује и у остатку наредне године, као и њено кретање у границама циља до краја периода пројекције.
Додала је да се раст светских цена енергената за сада није у великој мери одразио на инфлациона очекивања финансијског сектора и привреде.
Табаковићева је навела и да повећани трошкови енергије утичу не само на директну инфлацију путем раста цена нафтних деривата, већ и индиректно преко раста цена хране, индустријских производа и услуга.
“Виши трошкови и смањени расположиви доходак становништва по том основу одразиће се и на привредни раст. Зато смо, као и друге централне банке, кориговали пројекцију инфлације навише, а економску активност наниже у односу на нашу пројекцију”, рекла је Табаковићева.
Она је навела и да у изазовним временима, НБС води опрезну монетарну политику и у сарадњи са Владом настоји и успева да очува макроекономску стабилност.
Престанак важења уредбе о смањењу маржи није утицао на раст цена хране
Гувернерка је рекла да су цене хране у нашој земљи и даље ниже него годину дана раније, што указује да престанак важења уредбе о смањењу маржи у трговини на велико и мало за сада није имао већи утицај на раст цена хране.
Табаковићева је навела да су на тај начин испуњена очекивања да се, након престанка важења уредбе – 1. марта, не очекују аутоматски раст маржи и повратак на нивое пре доношења уредбе.
“Чињеница да уредба није продужена након фебруара показује да носиоци економске политике у Србији држе реч и да је ограничење маржи коришћено као привремена мера до доношења системских закона, који имају за циљ да на трајан начин уреде односе између произвођача, добављача и трговаца”, додала је она.
Табаковићева је навела и да ће, према новој централној пројекцији, инфлација наставити да се креће у границама циља у остатку текућег тромесечја, као и у трећем тромесечју.
Презентацији је присусуствовала и министарка унутрашње и спољне трговине Јагода Лазаревић.
Подаци Републичког завода за статистику
Републички завод за статистику објавио је јуче да је међугодишња инфлација у Србији повећана са 2,8 одсто у марту на 3,3 одсто у априлу.
Цене производа и услуга личне потрошње у априлу 2026. године, у односу на март 2026. године, у просеку су повећане за 0,8 одсто.
У поређењу са истим месецом 2025. године, потрошачке цене у априлу 2026. године су повећане 3,3 одсто, а у односу на децембар 2025. године 2,1 одсто, у просеку, наведено је у саопштењу.
