У објави одлуке на Фејсбук налогу суда, наводи се “да постоји ризик од бекства, пошто поседује и држављанство Србије, и да може да прикрије, поништи или мења доказе”.
Бранилац Дејана Пелевића, адвокат Предраг Миљковић, пренео је да је на рочишту тужилац тврдио да је Пелевић био учесник неких догађаја који су се одиграли 20. марта у Србици 1999. године, где је убијено 15 и нестало 16 цивила.
Миљковић је указао да је немогуће да је Пелевић учествовао у таквим акцијама из разлога што прво, према јавно доступним подацима, Фонд за хуманитарно право каже да су ту акцију од 20. марта, спровеле неке друге јединице.
“Са друге стране, међу наведеним цивилима, наводно цивилима који су убијени, брзом провером утврдили смо да је неколико њих заправо било припадника ОВК који су чак и почасно сахрањени на меморијалном гробљу у Србици у селу Марине. Тако да је и неприкладно и неосновано рећи да прогласите неког да је цивил сада, а он је сахрањен почасно као борац тадашње ОВК”, навео је Миљковић.
Објаснио је да је Пелевић био полицајац од 82/83. године, да га у Србици познају сасвим добро сви житељи и да је урадио било шта лоше, да му то Србица, па и грађани Србице никада не би опростили.
“Насупрот томе, Дејан је више од 20 или 50 пута од рата био у Србици, што по питању регулисања свог стана који је тамо имао и продао, плаћања пореза на имовину. Никада, али апсолутно никада га нико није ни криво погледао у Србици. Њега знају сви, Срби и Албанци. Он је након рата био интегрисан, радио у полицији. Невероватно је да сведоци после 30 година сада оптуже Дејана. Ако би ти сведоци, или оштећени или породице тих оштећених знали, заиста знали да је Дејан убио неког 20. марта 1999. године, ја мислим да би га најкасније 11. јуна 1999. пријавили полицији и пријавили та нека његова злодела”, образложио је Миљковић.
Он не верује у наводе тужилаштва из разлога што нема ни минималне сумње, неосноване сумње, нема ни сумње да је Пелевић починио то што му се ставља на терет.
Такође, додао је, не постоји ни опасност од бекства, иако тужилаштво наводи да он има веома честе улазе и излазе на пункту Јариње.
“Па нормално да има, он живи у Лепосавићу, човек 100 пута сигурно у току месеца оде да купи лекове или подигне пензију, то није ништа чудно. С друге стране наводи се да ће он некако утицати на сведоке. Сматрам да је то немогуће хипотетички представити када прво не знамо ко су сведоци, а оно пар сведока који су дали изјаве, те су изјаве обезбеђене и на њих се не може утицати, јер су то већ дате изјаве”, рекао је Миљковић.
Пелевић је осми ухапшени од почетка године за наводно почињене ратне злочине на КиМ.
Његов бранилац додаје да не зна шта може да буде стварни повод и мотив хапшења, додајући да Пелевић живи на Косову и Метохији годинама након рата, има много пријатеља Албанаца, чак је и његов отац био кум многим албанским породицама у околини Србице.
“Та кумства грађана годинама и та познанства и та пријатељства, не верујем да би уопште такви односи трајали да је Дејан стварно био неки злочинац”, истакао је Миљковић, додајући да бројна хапшења за наводне ратне злочине види као епидемију.
“Овде је веома прикладно навести једну изјаву бивше председнице Вјосе Османи која каже: ‘Морамо пожурити са овим поступцима, сведоци нам умиру’. Ја сам и тада рекао и сада кажем, можда је боље да скупимо једно 100-150 људи, одмах их осудимо на лицу места јавно и задовољимо нечија мишљења и нечије интересе и да се са овим једном за свагда заврши”, подвукао је Миљковић.
