Живот у већем граду значи и веће трошкове. Када се саберу смештај, храна, превоз и џепарац, месечни трошкови студента достижу око 100.000 динара. То је готово једнако просечној нето заради у Крушевцу.
Снежана Јовановић, осим што је сада бака, она је мајка три ћерке. Већ 11 година из прве руке зна шта значи послати дете на студије у други град. У октобру испраћа трећу ћерку за Београд.
Снежана Јовановић истиче да их то финансијски исцрпљује.
“Много нас исцрпљује финансијски, скоро цела једна плата оде на те трошкове, просветарске плате нису велике. Срећу имамо, те станујемо у теткином стану, па плаћамо само режије, инфостан и струју. Храну шаљемо, спремамо од куће, шаљемо аутобусом, када иде неки пријатељ. Сналазимо се, довијамо се”, каже Јовановић.
Први удар на буџет је смештај. Инфлација је и ове године утицала на цене станова, кажу агенти за некретнине, али повећање није било велико. За родитеље је и најмање поскупљење додатни притисак на кућни буџет.
Приликом изнајмљивања стана потребно је одмах издвојити око 1.000 евра за прву кирију и депозит и, у појединим случајевима, агенцијску провизију.
Гарсоњере по повољним ценама
Душан Микуловски, агент за некретнине, наводи да се гарсоњере и даље могу наћи по повољним ценама.
“Гарсоњере се стварно могу наћи и даље за неких 350-400 евра, при чему у некој широј територији града Београда. Каква је, где је и како је опремљена. Док станови који могу да приме двоје људи, да то буду неки цимер и депо, онда ипак неко одвајање тог простора, не могу да буду у једној просторији. Они се већ могу наћи од 450 евра, па до неких 600 евра”, објашњава Микуловски.
Најјефтинији смештај у студентском дому
Најповољније пролазе они који су остварили право на смештај у студентском дому. Ове године око 9.000 њих издвојиће између 1.500 и 2.800 динара месечно за дом, у зависности од категорије смештаја.
Горан Минић, директор Установе Студентски центар “Београд”, каже да просечан студент месечно издваја значајна средства за смештај и исхрану.
“Негде неки просек по студенту да на месечном нивоу за цене смештаја и за цене исхране издваја између 80 и 90, можда у неким првим категоријама до 100 евра. То је месечно што је буџетском студенту потребно да издваја како би у Београду и становао и хранио се. Тај износ студенти могу зарадити за два-три дана рада преко студентске задруге како би растеретили буџете родитеља”, наводи Минић.
Становање није једини велики издатак. Када би студент свакодневно сам куповао намирнице и припремао оброке, за исхрану би месечно требало да издвоји око 40.000 динара. Студентска мензa је и даље најисплативије решење. За три оброка буџетски студенти издвајају свега 266 динара дневно.
Колико кошта оброк у мензи
Горан Минић, директор Установе Студентски центар “Београд”, прецизира из чега се састоји дневни оброк.
“Цена исхране на дневном нивоу, доручак, ручак, вечера је 266 динара, 56 динара је доручак, 90 динара је вечера, 120 динара је ручак који се састоји од супе или чорбе која је на дневном менију тог дана, главног јела, меса или варива, салате, хлеба и десерта и све то кошта 120 динара”, каже Минић.
Када се сви трошкови саберу, потребно је издвојити од око 300 до 900 евра месечно, у зависности од тога да ли студент живи у дому или изнајмљује стан. Али рачун није коначан, родитељи сваког месеца издвајају новац и за превоз, скрипта и књиге и џепарац.
Трошкови су велики, али се заборави, кажу родитељи. Увек је задовољство када деца остваре своје циљеве, а то је рачуница која се не може изразити бројевима.
