четвртак, 27.08.2026, 20:00 -> 20:23
Извор: РТС
Европска унија пооштрава правила за увоз пољопривредних производа из трећих земаља, што значи да ће и српски произвођачи морати да прате строже стандарде – од употребе пестицида и следљивости до услова производње. За једне је то нова препрека, за друге шанса да се роба из Србије боље позиционира на европском тржишту. Агроекономски аналитичар Жарко Галетин рекао је за РТС да ће фокус бити на начину производње, а не на здравственој исправности производа, због чега би могло да дође и до њиховог поскупљења.
Жарко Галетин, гостујући у Јутарњем програму РТС-а, рекао је да ЕУ пооштравањем правила за увоз ставља у равноправан положај своје произвођаче, који послују под ригидним и ригорозним условима како би производ могао да буде на тржишту, са произвођачима из земаља које извозе робу у Унију.
“Фокус није на томе да ли је роба здравствено исправна, што се подразумева, већ на начину на који се роба производи. Земље извознице у ЕУ могу да испуњавају услове исправности и фитосанитарне захтеве, што се не доводи у питање, али је сада акценат на начину производње. То је суштинска промена”, каже Галетин.
Доследна примена зелене агенде
Према његовим речима, иза пооштравања правила за увоз стоји пројекат ЕУ, односно зелена транзиција, посебно када је реч о млеку и месу – како се производе, да ли се штити животна средина, а не само да ли је испуњен основни услов санитарног квалитета.
Напомиње, такође, да ће сточарство имати највећи проблем, с обзиром на то да произвођач у ЕУ има врло строге стандарде у погледу добробити животиња, одлагања отпада и емисије гасова, што захтева озбиљна улагања у инфраструктуру.
“То се може применити и у воћарству, али је у сточарству за то потребна озбиљна инфраструктура како би се задовољили европски стандарди. То смо све знали. Реч је о великом тржишту, око 50 одсто пољопривредних производа извозимо на то тржиште и не можемо да га изгубимо због наше логике да то неће погодити нас”, указује Галетин.
Галетин поручује да је суштинско питање да ли наши произвођачи могу да буду конкурентни и остварују приходе на европском тржишту, с обзиром на то да немају субвенције попут оних у Унији, јер ће и наши производи, због улагања у производњу, поскупети на том тржишту.
“Европа врло строго примењује стандарде у оквиру зелене агенде и наш ће произвођач на дужи рок морати да се уподоби тим правилима и начину производње, што ће у крајњем исходу имати за последицу раст цена производа. Прилагођавање Србије је на газдинству, а не када дођете већ на границу на контролни преглед”, указује Галетин.
