Чинило се да је немачки канцелар Фридрих Мерц био изненађен нападима САД и Израела на Иран 28. фебруара. Тада су убијене важне личности из иранског руководства, укључујући врховног верског вођу ајатолаха Алија Хамнеија, али и бројни цивили.
Став да су ти напади у складу с међународним правом од тада није заступао ниједан реномирани правни стручњак, као ниједан члан немачке владе.
Ипак, Фридрих Мерц до сада није говорио о кршењу међународног права. Уместо тога, говорио је о иранској влади као о „терористичком режиму“ и поручио: „Међународноправне квалификације неће много тога променити.“ САД и Израел су, према његовим речима, имали „добре разлоге“ за нападе.
„Мислим да је (у почетку) постојало уверење (код Мерца) да Израелци и Американци у Ирану раде ствари које Европљани нису у стању да ураде, али да су политички циљеви заједнички“, каже за Дојче веле политиколог Јоханес Варвик с Универзитета у Халеу. Истовремено, Мерц није желео да критикује Американце због тога што „заједничке циљеве спроводе методама које сам не би преферирао“.
Већ тада су Мерцове речи пуне разумевања покренуле велику дебату. Критичари из Европског центра за уставна и људска права, оптужили су га за „капитулацију пред политиком силе“, док је председник Немачке Франк-Валтер Штајнмајер упозорио да се међународно право не сме „оставити по страни“.
Хенинг Хоф из Немачког друштва за спољну политику оцењује за DW да Мерц није доследан када је реч о међународном праву. Док му је оно веома важно у случају рата у Украјини, у контексту рата са Ираном очигледно му придаје знатно мањи значај. „Чини се да канцелар међународно право тумачи у зависности од ситуације.“
Пријатељство кроз додворавање Трампу?
Критике су се појачале након Мерцове посете Вашингтону и сусрета с Доналдом Трампом, само неколико дана након почетка напада. Чинило се да канцелар покушава да придобије Трампову наклоност додворавањем – што му је привремено и успело.
У Немачкој је потом избила жестока расправа. Спољнополитички стручњак Мерцове ЦДУ, Норберт Ретген, рекао је у Бундестагу да је реч о тешком избору: „Шта је мање зло?“ Рат је, без икакве сумње, зло. Али, додао је: „Режим мула је највеће зло за регион, за људе у Ирану и шире.“
С друге стране, Леа Рајснер из странке Левице критиковала је канцелара рекавши да је „пристао да буде Трампов статиста“.
Политиколог Варвик закључује: „Мерц је по тим питањима – не може се рећи јасније – имао погрешан компас.“
Убрзо је Немачка почела јасно да осећа економске последице рата са Ираном: због блокаде Ормуског мореуза цене нафте и гаса нагло су порасле. То је додатно закочило ионако слабу немачку привреду.
На унутрашњем плану то је било последње што је Мерцу било потребно. Док је подршка раду владе, а посебно њему лично, нагло опадала, подршка делимично екстремно-десничарској Алтернативи за Немачку (АфД) је расла. У међувремену је АфД у анкетама престигла Мерцове демохришћане ЦДУ/ЦСУ.
Мерц сматра да је Иран понизио САД
Затим је крајем априла уследио изненадни заокрет. Барем је тако деловало. Током једног разговора с ученицима, Мерц је рекао да Сједињене Државе у рату са Ираном „немају заиста убедљиву стратегију“. Додао је и да иранско руководство „понижава“ Сједињене Државе.
Шта је изазвало ту промену? „Имам утисак“, каже Варвик, „да је апсолутно претерана реторика Доналда Трампа уплашила и одбила многе добронамерне људе. Говорио је о брисању Ирана с лица земље.“
Трамп, који је у Вашингтону још показивао срдачно слагање с немачким канцеларом, након Мерцових критика био је ван себе. На својој платформи Трутх Социал оптужио га је да нема појма о чему говори. Није ни чудо, написао је Трамп, „што Немачкој иде тако лоше, како економски тако и у сваком другом погледу“.
Бес америчког председника
Из Немачке би сада требало да буде повучено 5.000 америчких војника, а можда и више. Отказано је распоређивање крстарећих ракета „томахавк“, намењених одбрани од Русије. Такође је најављено ново повећање царина на аутомобиле из Европске уније.
Мерц је можда наљутио америчког председника, али немачка јавност углавном подржава његов нови, критички став. Према истраживању јавног мњења АРД-Дојчландтренд спроведеном убрзо након почетка рата, 58 одсто испитаника сматрало је да војна акција САД и Израела није оправдана.
Поред тога, ионако слабо поверење Немаца у САД под Трампом додатно је опало. Само још 15 одсто грађана сматра САД поузданим партнером. Отада се ти резултати нису значајније променили.
Гест добре воље – само с немачке стране
Сада је на реду покушај санирања штете, али за сада само с немачке стране. Иако је Мерц остао при својој оцени рата са Ираном, обећао је да ће се Немачка након завршетка борби придружити поморској мисији у Ормуском мореузу. Један немачки брод за разминирање већ је у приправности. Остаје неизвесно да ли ће до те мисије заиста доћи. Чинило се да је пре свега важан сигнал упућен Трампу.
Ипак, трансатлантски односи тиме ни изблиза нису поправљени. На састанку министара спољних послова НАТО у Шведској крајем маја, амерички државни секретар Марко Рубио изјавио је да Трампово „разочарање“ понашањем савезника из Алијансе током рата са Ираном мора бити размотрено „на нивоу шефова држава и влада“. Самит НАТО у Анкари у јулу, рекао је, биће „вероватно један од најважнијих“ у историји савеза.
Као поуку за Немачку из сто дана рата са Ираном, политиколог Јоханес Варвик наводи следеће: „Немачка и Европа морају дефинисати сопствене интересе, а не смеју попут зеца хипнотисано да гледају у змију. А та змија седи у Вашингтону и сутра ће кренути у једном, а прекосутра у другом правцу.“
Већа независност од САД под Трампом – то је било управо оно што је Фридрих Мерц тражио још почетком 2025. године, у време кад још није био канцелар. Након периода уздржавања од јавних критика, чини се да се сада поново вратио на почетну тачку.
