Светски поредак се никада није урушавао брже него у претходне четири године, чуло се на конференцији која је била посвећена односима и европским интеграцијама Србије и Албаније. Оцењено је да проширење Уније данас значи стабилност и глобалну конкурентност, док је свет у ком се отварају и затварају поглавља – нестао.
Последњи велики корак Западног Балкана ка Европској унији пре 13 година – Хрватска је тада постала 28. чланица. У међувремену, из клуба је изашла Велика Британија. Иако изостаје, проширење се види као залог за будућност.
“Данас имамо читав низ нових земаља које се налазе у реду за чланство у ЕУ. То су Украјина и Молдавија, Западни Балкан већ више деценија, али имамо ту и Исланд. Показује се да чланство у ЕУ свакоме даје осећај веће безбедности. Ја мислим да би и ЕУ овакво проширење управо то пружило, снажнији безбедносни оквир“, каже Александра Јоксимовић из Центра за спољну политику.
“Морамо бити поштени јер је тренутни систем доста напрегнут. Као што је Марта Кос недавно рекла, нити статус кво, нити радикалне идеје ка проширењу нису прихватљиве за већину чланица. Налазимо се у тренутку институционалне искрености јер стари модел не даје резултате, али тај апетит за неке револуционарне промене не постоји“, каже Пламена Халачева, заменица шефа Делегације Европске уније у Србији.
Србија и Албанија: На путу ка чланству у Европској унији – конференција на којој се анализирало колико су постогле на путу евроинтеграција.
Тирана за сада у предности, искористила је моменат и отворила све кластере. Београд у стагнацији, више од четири године – без отвореног кластера. Да су односи две земље бољи него што се мисли, потврђује пројекат “Отворени Балкан” – још важније, показао је и да је сарадња могућа без посредства са стране.
Последњи предлог који је стигао са државног врха двеју земаља – делимично чланство – без права вета. И из Делегације Уније потврда да се разматрају инцијативе које би довеле до постепене интеграције.
“То је нешто што се рефлектује у плану раста и кроз идеје које долазе из самог региона, пре свега, из Србије и Албаније, где се као приоритет стављају учешће у Шенгену и јединственом тржишту пре него што се добије пуноправно чланство. Треба да будемо пажљиви јер смо имали такве моделе, рецимо Европски економски простор. Исланд је већ интегрисан у јединствено тржиште. Питање није да ли такви модели већ постоје или не, него да ли су прихватљиви политички и стратешки, а не као неки прелаз”, наводи Пламена Халачева.
“Ако погледамо податке, већина инвестиција у регион долази из Уније, што показује да је Западни Балкан већ економски интегрисан. Проблем је што та реалност није довољно препозната у политичком процесу. Велики изазов је и недостатак јасних информација — земље региона често не знају где тачно стоје када су у питању нове политике, буџети и програми ЕУ”, каже Ардиан Хацкај, дирекор истраживања Института за сарадњу и развој у Тирани.
Суштинска интеграције, кажу, могућа је кроз три нивоа: међу грађанима, кроз бизнис заједницу и институције. Без тога, резултат ће изостати.
