На данашњој седници Скупштински одбор за правосуђе подржао је предлог допуна Закона о избору председника Републике, као и измене и допуне Закона о избору народних посланика, Закона о локалним изборима.
Посланик Српске напредне странке Мирослав Петрашиновић, који је Скупштини упутио предлоге за измену и допуну ових закона, образложио је решења на седници одбора, наводећи да су урађена у складу са препорукама ОДИХР-а.
Истакао је да је Предлог измена и допуна Закона о избору народних посланика сачињен на основу активности које је Влада Србије имала са посматрачком мисијом ОЕБС након одржаних парламентарних избора у децембру 2023. године и коначног извештаја ОДИХР-а након спроведених избора.
“Ми смо неке промене које су биле дефинисане тим извештајем већ имплементирали код нашег законодавства, о томе сам говорио и на јавним слушањима. То је био Закон о јединственом бирачком списку, а оно што желимо сада да учинимо кроз ове измене и допуне закона, превасходно се тиче већег капацитета бирачких одбора, односно органа за спровођење избора”, рекао је Петрашиновић.
Навео је да се кроз измене и допуне Закона о избору народних посланика, прописује да ће РИК бити задужен орган да организује и спроводи обуку за рад лица у изборним органима средњег (градске и општинске изборне комисије) и нижег нивоа (бирачки одбори).
Према његовим речима, РИК ће имати рок од три месеца након ступања на снагу овога закона да донесе правилник како ће се спроводити обуке.
Петрашиновић је истакао да је, што се тиче обука за лица у градским општинским изборним комисијама и у бирачким одборима, идеја била да се уради један стандардизовани тип обуке, јер су, како је навео, параметри показали да јако мали број лица, поготово лица која су у проширеном саставу бирачких одбора, прођу обуку.
Један бирач може подржати више листа
Петрашиновић је истакао да измене и допуне тог закона предвиђају и да један бирач својим потписом може подржати више листа.
“То је предлог који је ОДИХР достављао и у неким ранијим извештајима, ранијим у смислу последњих парламентарних избора. Значи, и пре су достављали ту препоруку да би требало размишљати о томе да једно лице може својим потписом да подржи више листа. Тако да смо прихватили тај предлог”, навео је Петрашиновић.
Говорећи о даљим изменама Закона о избору народних посланика, навео је да предложено законско решење предвиђа промене када су у питању мањинске листе.
“Кроз измене и допуне прописује се то да у називу листе која жели да добије статус листе националне мањине, назив листе мора садржати пун или скраћен назив листе националне мањине. Странка националне мањине мора бити уписана у регистар политичких странака као странка националне мањине. Када је у питању коалиција политичких странака, све странке морају бити странке националних мањина, уписане у регистар политичких странака као странке националних мањина, и у називу изборне листе мора бити садржан пун или скраћен назив странке националне мањине”, рекао је Петрашиновић.
Додао је да, када је у питању група грађана која жели да стекне статус странке националне мањине, у називу листе мора да стоји назив националне мањине чије интересе заступа та група грађана.
“Да бисмо спречили злоупотребе, кроз члан 138 је интервенисано тако да сада лица која се налазе на тој листи не могу бити препозната као активни чланови већинске политичке странке; у том случају та листа неће добити статус листе националне мањине”, истакао је Петрашиновић.
Када је у питању измена и допуна Закона о локалној самоуправи, Петрашиновић је рекао да је и тим законским решењем предвиђено да општинске изборне комисије морају сарађивати са РИК-ом у циљу организовања и спровођења обука за које је задужен РИК.
Злоупотребе при прикупљању потписа подршке
Додао је да је предвиђено и да ће Републичка изборна комисија, градска или општинска изборна комисија, бити задужене да поднесу кривичну пријаву надлежном тужилаштву уколико дође до злоупотребе података личности приликом прикупљања потписа подршке за изборне листе.
“То је нешто што је ОДИХР ставио и у својим коментарима, да су у разговору и са невладиним сектором и са њиховим саговорницима дошли до закључка да приликом прикупљања потписа подршке за изборне листе може доћи до злоупотребе података, и онда су тражили од нас да тај став ставимо у закон и да то буде прописано изменама и допунама закона, да ће орган за спровођење избора поднети пријаву надлежном јавном тужилаштву уколико је дошло до злоупотребе података бирача приликом давања потписа подршке листи”, објаснио је предлагач.
Говорећи о Предлогу за измену и допуну Закона о избору председника, Петрашиновић је навео да се предложеним законским решењем дефинише да чланови бирачког одбора, који ће бити задужени на дан гласања када се буде бирао председник, морају такође да прођу обуку.
Опозициони посланици критикују процедуру
О овим предлозима закона, као и о Предлогу закона о изменама и допуни Закона о Уставном суду одржана су четири јавна слушања која је организовао Одбор за правосуђе, државну управу и локалну самоуправу Скупштине Србије.
Посланица Србија центра Верица Милановић оценила је да ништа од примедби учесника јавних слушања није уврштено и уважено, да је поступак био убрзан и да су јавна слушања заказивана убрзано, те да неће бити побољшања изборног процеса са овим изменама.
Посланик Народног покрета Србије Александар Ивановић рекао је да је најсмисленије повући тај сет закона и процедуру покренути “онако како је смислено” и истакао да чланови Одбора знају разлику између јавне расправе и јавног слушања и да су тенденциозно изабрали другу опцију за ове законе.
Додао је и да доношење закона ван регуларне процедуре кошта и да је за измене правосудних закона цена јасна – да су, како је рекао, грађани Србије ускраћени за 1,5 милијарди евра из Плана раста Европске уније за Западни Балкан.
Њему је одговорио председник Одбора и посланик владајуће Српске напредне странке Угљеша Мрдић и навео да је право опозиције да се радује да Србија буде кажњена. Одговарао је Ивановићу и на наводе о изменама правосудних закона, који нису били тема одбора.
Мрдић је рекао да је имао састанак са представницима Венецијанске комисије, да је Комисија послала мишљење и да је формирана Радна група за измену правосудних закона.
