субота, 14.02.2026, 05:50 -> 06:01
Извор: РТС
Српска православна црква и верници славе Светог Трифуна, који је према веровању, заштитник виноградара и пољских радова. Четрнаести фебруар у свету се прославља и као Дан заљубљених, односно Валентиново.
Свети Трифун се сматра заштитником воћа, посебно лозе, отуда и грожђа, али и других плодова.
Рођен је у селу Кампсади у Фригији од сиромашних родитеља. У детињству чувао је гуске, а према предању могао је да исцељује и људе и стоку, али и “изгони зле духове”.
Предање каже да је излечио ћерку римског цара Гордијана. Цар је богато наградио Трифуна, али дарове које је добио разделио је сиромашнима и вратио се чувању гусака.
Када је на римски престо дошао цар Декије, почели су прогони хришћана, страдање и мучење. Свети Трифун је прво био мучен, али је по предању сва мучења поднео са великом радошћу говорећи: “О, кад бих се могао удостојити, да огњем и мукама скончам за име Исуса Христа Господа и Бога мога!”
Зато су га мучитељи посекли мачем 250. године, када је светац имао само 18 година.
Сахрањен је у Кампсади где је и рођен. Не зна се тачно када, али мошти Светог Трифуна су из Кампсаде пренете у Цариград.
Одатле је глава Светог Трифуна донета у Котор, у Цркву Светог Трифуна.
Изреке и обичаји на данашњи дан
Свети Трифун је омиљен светац међу Србима.
Каже се: “На Тришиндан ведро, биће суше” или: “Пашће киша ο Триши, биће родно”.
Највише га славе виноградари. Одлази се данас у винограде, орезује и вином залива по који чокот.
Верује се да се овим празником завршава зима. Почиње период од четири дана који се зову Тривунци.
Валентиново или Дан заљубљених
Четрнаести фебруар у свету се прославља као Дан заљубљених или Валентиново. Постоји више легенди о настанку овог празника, али се зна да потиче још из времена старих Римљана.
По најчешћој верзији, назван је по свештенику Валентину из трећег века нове ере, који је, упркос забрани, тајно венчавао заљубљене парове.
Погубљен је 269. године одсецањем главе у доба кад је Римским царством владао цар Клаудије Други.
Верује се да је погубљен јер је Клаудије сматрао да су неожењени мушкарци бољи војници и није желео да се они жене док трају ратови, док се бискуп Валентин противио томе и организовао тајна венчања за која је Клаудије сазнао. Због тога је бачен у тамницу и смртно кажњен 14. фебруара.