САД и њихови војнополитички савезници последњих месеци напорно раде на стварању ланаца снабдевања стратешки важним ретким земним металима који би били потпуно независни од НР Кине.
Метали попут скандијума, диспрозијума, тербијума и других неопходни су за производњу чипова и индустријских магнета, те улазе у састав свега од компјутера, паметних телефона и аутомобила, до вођених пројектила, бомби и радара.
Зато без њих нема развоја електронске индустрије, електричних возила и вештачке интелигенције, као ни производње оружја преко потребног САД и њеним савезницима за остварење врло амбициозних ратних и геополитичких циљева широм Земљине кугле.
Државе Запада, међутим, заостају у производњи ретких земних елемената, јер су њихово ископавање и прерада еколошки врло прљави, односно, штетни по животну средину – нус производи су отпадне воде пуне киселине и радиоактивне супстанце.
Кинески ас из рукава
С друге стране, Народна Република Кина је предузела прве припреме и улагања у ту грану рударства и индустрије још током осамдесетих и деведесетих година прошлог века – она је извршла планску концентрацију постројења у областима где се налазе рудници како би умањила еколошку цену њиховог рада.
Када је у априлу прошле године администрација председника Доналда Трампа, званично ради смањења трговинског дефицита, ушла у непромишљену акцију изнуђивања новца од америчких увозника, и посредно, америчког становништва путем увођења нових, драконских царевина којим је оптерећена роба из готово свих земаља света, држава која је била њихова највећа мета, НР Кина, одговорила је, између осталог, тако што је суспендовала извоз својих ретких земних елемената у САД.
Кина у својим рудницима производи између 60 и 70 и у својим постројењима прерађује између 85 и 90 одсто свих тренутно доступних ретких земних елемената света, па је тај њен економски противудар био врло ефикасан у смислу неутралисања америчке претње царинама и касније довео до једне врсте примирја у трговинском рату које су покренуле САД.
Значај Аустралије
Он је, међутим, прилично узнемирио и присилио војнополитчки блок који предводи Вашингтон, а који поред НАТО земаља укључује Аустралију, Нови Зеланд, Филипине, Јужну Кореју и Јапан, да нагло и драстично увећа инвестиције у ископавање руда и екстракцију ретких земних метала из њих. Те државе су као краткорочну меру, прибегле и потписивању уговора о прерасподели и међусобном уступању тих сировина у случају несташице.
У тој борби посебно важан субјект је Аустралија, пространа земља изузетно богата рудама, али и државе Југоисточне Азије, попут Малезије и Филипина.
У Аустралији актуелна су три пројекта. Један предводи фирма по имену “Арафура”, која је, у доброј мери захваљујући финансијској помоћи владе у Канбери (840 милиона аустралијских долара), далеко одмакла у припремама новог рудника и постројења за прераду ретких земних елемената. Ови објекти би требало да почну с радом у септембру у Северној територији, у месташцу Ноланс недалеко од града Алис Спрингса и своје производе испоручују муштеријама у САД, Европској унији и Републици Кореји.
Поред аустралијске државе, највећи инвеститор у компанију “Арафура” је домаће предузеће “Линас”, која се ослања на јапански капитал и државне зајмове, а пројект је примио финансијске ињекције и из Немачке (“Сименс”), Јужне Кореје (“Хјундаи-Киа”) и Канаде (“Траксис”).
Аустралијска влада ради на успостављању резерви ретких земних елемената, која би служила за извоз, најпре у САД, јер нема сосптвене произвођаче који би их трошили у већој мери. Очекује се да ће државна компанија “Експорт фајненс”, која управља тим резервама, вршити откуп до 500 метричких тона ретких земних метала годишње од “Арафуре”.
Ових дана пуно се говори о крупном пројекту геолошког истраживања који спроводи компанија “Нордерн минералс” на широком простору познатом као “Браунс рејнџ” на северозападу земље, на граници држава Западна Аустралија и Северна територија. Ово стога што је недавно, одлуком владе у Канбери, из њега протеран кинески капитал.
То је учињено под изговором националне безбедности, односно, да би се омогућило да одлучивање у компанији буде у сагласности с интересима аустралијске владе и њеног војнополитичког покровитеља Вашингтона и све сировине које у оквиру пројекта у будућности буду произвођене буду усмерене не у Кину, већ у САД и друге државе које се политички сврставају уз њих.
У фази планирања и затварања финансијске конструкције је и пројекат изградње постројења за прераду руда и добијање ретких метала у Енеаби, недалеко од Перта у западној Аустралији, којим ће управљати компанија “Илука”.
Изградња тог комплекса, који би требало да почне с радом следеће године, коштаће око 1,8 милијарди аустралијских долара, а за покривање тих трошкова “Илука” је већ добила два велика зајма од државне компаније “Експорт фајненс” укупног износа од чак 1,65 милијарди. “Илука”, иначе, већ експлоатише ретке метале у Државама Нови јужни Велс и Викторија.
Тако, са сигурношћу се може рећи да су се инвестиције, али и политички притисак, у вези са ретким земним елементима у пространој Аустралији, где су велика пространства ненасељена, захуктали ове године и да ће ускоро почети да доносе конкретне резултате.
Проблеми у реализацији
Но, ствари не иду увек глатко. За то је ових дана добар пример Малезија, где позната аустралијска компанија “Линас” има власништво над рудником у близини града Куантана, који намерава да експлоатише за потребе Пентагона, с којим је у марту потписала четворогодишњи уговор вредан 96 милиона долара.
У Малезији су у току велики протести, јер локални становници и припадници више десетина разних малезијских еколошких и политичких група сматрају да ће сировине бити искоришћене за производњу паметних ракета и бомби којима се туче по њиховој муслиманској браћи у Гази и Либану. Они стога захтевају да поменути малезијски рудник ради искључиво за цивилне потребе.
Такође, “Линас”, већ извесно време планира да, уз помоћ америчке државе, у Тексасу изгради велико постројење за прераду ретких земних метала, али је последњих месеци тај пројекат стао, јер се руководству аустралијске компаније не допада чињеница да је влада у Вашингтону објавила још крупнија улагања у домаће, ривалске фирме, што би драстично умањило профитаблност “Линасове” фабрике.
“Линас”, који је највећа некинеска компанија из области експлоатације ретких земних елемената, основан је раних осамдесетих, а 2010. године је примио велику дозу јапанског капитала. Због тога данас та компанија са седиштрм у Перту задовољава чак 80 посто потражње Јапана за ретким земним металима.
Аустралијски интерес
Ваља поменути и да у стварању ланца снабдевања ретким металима који је независан од Кине аустралијски бизнисмени виде прилику да удвоструче или чак утроструче цену ретких земних елемената које производе или ће производити.
Наиме, они признају да не могу да их понуде по тако ниским ценама како то чине Кинези и да их падови цена на спот тржишту проузроковани великом понудом из Кине гурају у огромне губитке.
Они зато, по изјавама генералног директора “Илуке” Тома Олирија, за коначни циљ имају то да, након проширења сопствене производње, прераде и продајне мреже, створе практично затворено (картелско) тржиште имуно на поојефтињења која проузрокују кинески конкуренти и успоставе индекс ретких метала који би био одвојен од садашњег Азијског индекса метала, који укључује кинеска предузећа и којим, по њему, она манипулишу.
